O ishrani i zdravlju

Američka asocijacija za dijabetes (ADA) preporučuje osobama sa dijabetesom da jedu voće. A istraživanje objavljeno 2014. u časopisu British Medical Journal otkrilo je da visok unos voća značajno snižava rizik od dijabetesa tip 2.

Istraživanja pokazuju da su određeni hranljivi sastojci korisni za funkciju pluća; oni mogu da pomognu u zaštiti zdravlja pluća, ali i da ublaže simptome bolesti koje pogađaju pluća.

Glavni problem sa šećerom je - prekomerni unos, često i bez našeg znanja. Dodaje se industrijskim proizvodima u kojima ga ne biste očekivali, pa ako ne čitate deklaracije proizvoda, nećete ni znati da ste ga uneli. Na sreću, postoje i drugi, zdraviji načini da se zasladite. Naravno, ni sa njima ne treba preterivati.

Teško je sastaviti neki opšti plan ishrane, zato što preporuke za ishranu zavise od toga koje se teorije pridržava savetnik ili nutricionista kojeg pitate. Dobro je, ipak, znati da se kroz savremene teorije ishrane provlači pet preporuka koje su, ako se doslovno shvate, pogrešne.

Osobe koje sprovode vegetarijansku dijetu znatno efikasnije mršave od onih na običnim dijetama, a uz to i poboljšavaju svoj metabolizam, utvrdili su istraživači Instituta za eksperimentalnu i kliničku medicinu iz Praga.

Na molbu našeg čitaoca, objavljujemo recept za hleb sa heljdinim brašnom, kao i za zdrave i ukusne mafine sa heljdinim brašnom.

U vegetarijanskoj ishrani, nije dovoljno samo izostaviti određene namirnice – potrebno je naći odgovarajuće zamene za to što ste izostavili, a koje obezbeđuju zadovoljavajuću količinu sličnih hranljivih sastojaka. Skoro svi poznajemo neke “vegetarijance” koji najviše vole da se hrane pomfritom, testeninama i slatkišima. To uopšte nije u duhu zdrave ishrane.

Takozvana obrok salata predstavlja idealno jelo za one koji hoće da regulišu telesnu težinu, ali i za svakog ko iz nekog razloga ne želi ili ne može da konzumira pun, visokokaloričan obrok. Evo kako je napraviti na najbolji način.