O ishrani i zdravlju

Nova analiza, objavljena u prestižnom časopisu British Medical Journal (BMJ) pokazuje da je ishrana bogata biljnim proteinima povezana sa manjim rizikom od smrti od svih uzroka.

Poznato je da postoje doručak, ručak, večera i užina. Tri glavna obroka i jedan do dva međuobroka. Ali, postoji i nešto što se zove grickanje. Ono kad se jede bez ikakvog reda, kad su usta uvek zauzeta žvakanjem pa makar i najmanjeg zalogaja.

Masti više nisu bauk, kao što su dugo vremena bile. Ovih pet visokomasnih namirnica su nutritivno vredne i zdrave, tako da možete da ih slobodno uključite u plan raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Fermentisani sirevi, kao što su ementaler, kamamber, mocarela i sl. sadrže određene probiotske kulture, koje ne možete naći u kapsulama probiotika, a koje veoma povoljno deluju na opšte zdravlje.

Konzumacija značajnih količina rafinisanog šećera polako stvara teren za nastanak gojaznosti, predijabetesa i srčanih problema. Kada unesemo u organizam dosta rafinisanog šećera, nivo glukoze u krvi naglo skoči, ali ubrzo isto tako naglo i padne. To izaziva potrebu za još više šećera.

Kora voća i povrća često se baca, bilo iz navike, bilo iz straha od pesticida. Međutim, istraživanja ukazuju da ukloniti koru sa određenih vrsta voća i povrća znači ukloniti njihov najhranljiviji deo.

Proleće je idealno vreme za sređivanje nas samih ali i onoga oko nas. Dakle, jedite upola manje. Krećite se dvostruko više. Smejte se trostruko više.

Jedno zanimljivo istraživanje otkrilo je da je moguće naučiti organizam da želi zdravu hranu. Evo i kako.