O ishrani i zdravlju

Svašta se danas dodaje u kafu, a najčešće šećer (podosta), gotovi kremovi za kafu i razni slatki sirupi. Postoje, međutim, mnogo zdravije opcije, u koje između ostalog spadaju cimet, kakao i puter. Opširnije o najnovijim trendovima i tome koliko ih podržavaju naučna istraživanja pročitajte u ovom članku.

Slatkiše ne pravim tako često, a kada ih pravim, moraju da ispune nekoliko uslova. Između ostalog, ne treba da sadrže nezdrave sastojke, niti da budu previše komplikovani. Kao primer, u ovom članku dajem recept za tortu sa rogačem. (Piše: Slavica Matić, viši dijetetičar nutricionista)

Dolazi hladniji period godine, kada se po pravilu kod nas više konzumira citrusno voće, poreklom iz toplijih krajeva. Dobro je znati da su ozbiljna i opsežna proučavanja povezala svakodnevnu konzumaciju citrusa sa smanjenim rizikom od demencije.

Danas postoje dve suprotstavljene struje u nutricionizmu: jedna preporučuje da smanjimo unos masti, a druga da izbacimo sve šećere. Dva engleska lekara odlučila su da lično isprobaju šta je istina. Jedan se odrekao šećera, drugi masti. Evo kakva su bila njihova iskustva...

U sezoni su slatke i sočne, a suve se mogu konzumirati tokom čitave godine. Poznate su kao odlično prirodno sredstvo za regulisanje probave, ali ova voćka poseduje još mnogo korisnih svojstava. Trenutno je njihova sezona, pa ako na pijaci ugledate sveže smokve obavezno svratite do te tezge. Sveži sočni plodovi pružaju poseban užitak, a imaju i neke prednosti u odnosu na sušeni plod.

Uobičajenoj ishrani u današnje vreme uglavnom ne nedostaju proteini. Međutim, u određenim okolnostima nam je možda potrebno više proteina, ili drugačije vrste.

Problem sa šećerom je što vam nijedan zdravstveni radnik neće reći da ga uzimate previše, ili da je šećer problem, ukoliko ne dobijete dijabetes – a tad je već kasno. Po pravilu, mi nemamo predstavu koliko smo rafinisanog šećera u stvari pojeli tokom dana. Unosimo ga putem kafe, čaja, keksa, mlečnih čokolada, sladoleda, pita, kolača, prerađene hrane, sokova, gaziranih napitaka...

Kao što vaše raspoloženje nekad diktira koju hranu ćete odabrati, tako i hrana koju jedete može da utiče na vaše raspoloženje. Na primer, obrok koji pojedete za ručak može da značajno utiče na vaše raspoloženje tokom poslepodneva. Evo zašto i na koji način.