Zimi ima malo sunca, veoma je hladno pa provodimo manje vremena napolju, manje se krećemo, jedemo hranu sa puno skroba i šećera. Takvo ponašanje nas ne održava zdravim. Srećom, ima nekoliko stvari koje nam mogu pomoći da održimo energiju, "podignemo" imunitet, popravimo raspoloženje i održimo organizam zdravim tokom čitave zime.
Koja je uloga hemoglobina u organizmu? Koju hranu bi trebalo da jedete, a koju da smanjite ako želite da povećate nivo hemoglobina i apsorpciju gvožđa u organizmu?
Pravo je vreme da povećate unos vitamina C. Ako više volite da vitamin C unesete prirodnim putem, limun i pomorandža nisu jedini izbor; ima voća i povrća koje ga sadrži znatno više.
Kad imamo glavobolju, postajemo posebno osetljivi na hranu, ako uopšte možemo da jedemo. Stomak "se buni", pa nam većina namirnica neće prijati. Zato treba da izaberemo pažljivo.
Između ostalog, jedan od mehanizama na koji orasi postižu zaštitno dejstvo na srce je i njihovo delovanje na crevnu floru, što je otkriveno u novom istraživanju.
Zima polako prevladava, pa dolazi vreme jake hrane i tradicionalnih turšija, prirodno fermentisanih namirnica. Nova istraživanja sve više otkrivaju koliko probiotici - zdrave, žive bakterije koje sadrži fermentisana hrana - mogu da korisno utiču na mikrobiom.
Prirodna hrana već sadrži šećer: hleb, voće, povrće, mahunarke i testenine. Dodatim šećerom se naziva sve ono što konzumiramo povrh toga: na primer, šećer koji dodamo u čaj ili kafu, ili čokoladica (koja takođe sadrži dodati šećer). Dakle, zašto nam se nedoljivo traži dodatni šećer, ako već unosimo podosta šećera putem redovnih namirnica? Postoje četiri osnovna razloga.
Postoji li zavisnost od hrane? Snimanje aktivnosti mozga pokazuje da hrana može da izazove iste reakcije kao i tzv. adiktivne supstance. Nije čudo što ne možemo da se otarasimo nekih namirnica, iako znamo da nam ne gode. Evo koje su na vrhu te liste.
Probali su je Bijonse, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...
