Prirodna hrana već sadrži šećer: hleb, voće, povrće, mahunarke i testenine. Dodatim šećerom se naziva sve ono što konzumiramo povrh toga: na primer, šećer koji dodamo u čaj ili kafu, ili čokoladica (koja takođe sadrži dodati šećer). Dakle, zašto nam se nedoljivo traži dodatni šećer, ako već unosimo podosta šećera putem redovnih namirnica? Postoje četiri osnovna razloga.
Iscrpljeni ste
Kada smo umorni ili iscrpljeni, prvo što nam se traži je šećer. To je sasvim prirodno, pošto se šećer brzo metaboliše, a naš organizam tada preferira brz priliv energije. Istraživanja pokazuju da je konzumacija šećera fiziološka adaptacija organizma koja obezbeđuje energiju potrebnu da ostanemo budni. Problem sa tim je što inicijalni priliv energije koji daje šećer traje kratko, pa nam se zbog toga ubrzo jede još.
Šta je rešenje? Konzumacija namirnica bogatih omega 3 masnim kiselinama, selenom, vitaminima B grupe, vitaminom E i koenzimom Q10 može da smanji ili poništi tu želju za još više šećera.
U stresu ste
Ranija istraživanja su pokazala da primati, kada su pod stresom, traže ugljene hidrate, primarno u obliku voća. Naučnici misle da je to zato što sastojci voća pomažu da se proizvede hormon serotonin, koji donosi dobar osećaj. Kada su ljudi pod stresom, reaguju na isti način - uzimaju nešto slatko da bi osetili rasterećenje (ma koliko bilo kratko). Problem je što suviše često posezanje za šećerom može da stvori naviku, koja se ponavlja svaki put kad smo pod stresom.
Ugljeni hidrati se javljaju u više oblika, pa je najbolji način da se održi nekakva ravnoteža taj da se konzumiraju složeni ugljeni hidrati (dakle, ne prosti šećeri, poput belog). Složeni ugljeni hidrati se duže vare i pomoći će da šećer u krvi ostane stabilan (npr. integralni pšenični ili ražani hleb). Ako morate da uzmete nešto baš slatko, uzmite crnu čokoladu sa minimum 70% kakaoa da biste sprečili nagli skok nivoa šećera u krvi, ili npr. jabuke i borovnice, koje sadrže ne previše prirodnog šećera koji je u kombinaciji sa biljnim vlaknima koja dodatno usporavaju apsorpciju šećera u krv.
Ne unosite hranljive sastojke koji su vam stvarno potrebni
Jedna od naučnih teorija gladi koje su u opticaju jeste teorija o središnjoj ulozi crevne flore. Ta teorija kaže sledeće: glad zavisi od toga koliko je crevnih bakterija nahranjeno onom hranom koja im je potrebna.
Ako crevne bakterije dobiju pravu hranu, one šalju poruku mozgu da su zadovoljne, pa ne moramo da tražimo dodatnu hranu. A ako crevne bakterije ne dobiju ispravnu hranu, mozak šalje signal da mu je brzo potrebna energija; poenta ove teorije je da signal gladi ne potiče iz mozga, već iz naše crevne flore. Kad mozak pošalje ovaj signal, mi na najbrži način nastojimo da ga rešimo uglavnom unosom šećera.
Međutim, mnogo bolja od šećera za zdravlje naše crevne flore su prebiotska vlakna, nesvarljiva vlakna koja hrane korisne crevne bakterije, tako da ne šalju signale gladi. U namirnice bogate prebioticima spadaju orašasti plodovi, ovas, banane, jabuke. Srednjelančane masne kiseline (kakve uglavnom sadrži kokosovo ulje) takođe hrane crevnu floru. One se direktno apsorbuju u krv i jetru, gde se pretvaraju u ketone koji obezbeđuju energiju mozgu.
Koristite suviše veštačkih zaslađivača
Veštački zaslađivači ne slede prirodan proces. Oni zbunjuju naš organizam u pogledu detekcije šećera. Mi nemamo receptore za šećer na jeziku; imamo receptore za sladak ukus. Normalno je da slatke stvari budu šećeri, tako da kad jezik okusi veštački zaslađivač, on obaveštava mozak i pankreas da stiže šećer. Pankreas onda luči insulin, koji istiskuje prisutni šećer iz krvi. Međutim, mi sa veštačkim zaslađivačem nismo uneli šećer, mozak ne dobija šećer, pa traži od organizma da unese još. To može da navede organizam da unosi još više veštačkih zaslađivača, stvarajući veoma nezdravu naviku, plus rizik od hipoglikemije (manjka šećera u krvi). Tako možete lako da se navučete na tzv. "diet" napitke. To je razlog zašto je najbolje izbegavati veštačke zaslađivače.
Alternativa: kako da zadovoljimo žudnju za šećerom na zdraviji način
Sledeći put kad vam se baš jede šećer, probajte sledeće namirnice, koje sadrže složene ugljene hidrate, prebiotike i druge korisne nutrijente koji su vašem organizmu zaista potrebni:
Voće, orašasti plodovi, integralne žitarice, zdrave masti (avokado, kokosovo ulje), ljubičasti krompir, crna čokolada, amarant, čia seme, tamnozeleno povrće (spanać, kelj),
Izvori i stručne reference: www.mindbodygreen, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3619301/?report=classic, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2949469/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27616451/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29159583/, https://doi.org/10.1016/j.fshw.2019.03.007
Proizvodi u vezi sa člankom
Amarant
Kokosovo ulje organsko ekstra devičansko
Crna čokolada organska 100% kakaoa
Čia seme organsko
Čia seme organsko mleveno
