Brusnica je rođaka borovnica. Mada se može naći da raste i samoniklo, brusnica se danas uglavnom gaji. Najčešće se na tržištu nalazi u obliku soka, zatim u sušenom obliku, kao i u obliku praha i ekstrakata koji se koriste u raznim suplementima. Istraživanja su pokazala da su brusnice korisne da se ublaže infekcije urinarnog trakta, kao i problemi sa želucem povezani sa helikobakterom.
Pre nego što pređemo na njihova svojstva korisna po zdravlje, treba istaći da su brusnice veoma hranljiva voćka: bogate su nerastvorljivim biljnim vlaknima (uključujući pektin), ali sadrže i rastvorljiva vlakna. Sadrže nekoliko vitamina, posebno vitamin C, E, K1 (važan za zgrušavanje krvi), a od minerala mangan i bakar, koji je važan za kardiovaskularno zdravlje (neka istraživanja ukazuju da nedovoljan unos bakra može negativno delovati na zdravlje srca).
Pored toga, brusnice su veoma bogate bioaktivnim biljnim komponentama i antioksidansima, posebno flavonolnim polifenolima. Međutim, treba reći da je većina tih komponenti koncentrisana u ljusci borovnice; zbog toga sok od borovnice sadrži mnogo manje ovih zdravih komponenata. U njih spadaju: kvercetin (odličan za zdravlje disajnih organa), miricetin, peonidin (koji im daje crvenu boju), ursolna kiselina (ima jako antiinflamotorno delovanje) i a-proantocijanidini (za koje se veruje da posebno deluju protiv infekcija mokraćnih puteva).
Brusnica predupređuje infekcije mokraćnih puteva
Upravo ti a-proantocijanidini, odnosno kondenzovani tanini, predstavljaju glavni element brusnice koji pomaže protiv infekcija mokraćnih puteva. To su veoma česte, dosadne infekcije, češće kod žena nego kod muškaraca, i najčešće su izazvane bakterijom ešerihijom koli koja se zakači za unutrašnju površinu bešike i mokraćnih kanala. Proantocijanidini sprečavaju ešerhiju da se zakači za sluzokožu bešike i urinarnog trakta. S obzirom da brusnica spada u najbogatije biljne izore proantocijanidina, to je čini potencijalnim preventivnim, ali i lekovitim sredstvom protiv ovih infekcija. Više naučnih istraživanja je pokazalo da konzumacija soka od brusnice, ili uzimanje suplemenata brusnice, može da smanji rizik od infekcija urinarnog trakta i kod dece i kod odraslih. Posebno korisna može biti kod žena koje imaju problem sa čestim ponovnim infekcijama mokraćnih puteva.
Međutim, potrebno je znati da brusnice ne leče samu infekciju - one pre svega smanjuju rizik da do nje dođe. Zbog toga se kod ovih infekcija uvek treba konsultovati sa lekarom, koji će odrediti terapiju - dok brusnice mogu da budu pomoćno sredstvo.
Brusnica sprečava helikobakter da se “zakači” za želudac
Danas se infekcija helikobakterom pilori smatra glavnim uzrokom upala želuca, čira i raka na želucu. Isto to svojstvo brusnice koje sprečava bakterije (najčešće ešerihiju) da se zakače za zidove bešike i urinarnih kanala takođe sprečava helikobakter pilori da se zakači za zidove želuce. To je pokazalo više proučavanja. Na primer, jedno proučavanje na 189 odraslih osoba je pokazalo da konzumacija 500 ml soka od brusnice dnevno može da značajno smanji infekciju helikobakterom. Drugo proučavanje na 295 dece je pokazalo da je svakodnevna konzumacija soka od brusnice tokom 3 nedelje suzbila razvoj helikobaktera kod 17% inficiranih.
Brusnica zdrava i za srce
Brusnice sadrže razne antioksidanse koji mogu biti korisni za zdravlje srca – uključujući anticijanine, proantocijanine i kvercetin. U proučavanjima na ljudima, pokazalo se da brusnice povoljno deluju na smanjenje raznih faktora rizika od srčanih oboljenja. Na primer, pokazalo se da brusnice mogu da doprinesu povećanju nivoa HDL (“dobrog”) holesterola, a smanjenju nlvoa LDL (“lošeg”) holesterola, da zaštite LDL holesterol od oksidacije (koja je faktor rizika od ateroskleroze), da doprinesu sniženju krvnog pritiska i smanjenju krutosti krvnih sudova kod osoba sa srčanim oboljenjima i da doprinesu snižavanju nivoa homocisteina u krvi, smanjujući tako i rizik od upalnih procesa u krvnim sudovima.
Na šta treba paziti
Brusnice i proizvodi od njih su za većinu ljudi potpuno neškodljivi, kada se konzumiraju umereno. Međutim, preterana konzumacija može izazvati stomačne poremećaje i proliv, a takođe može i da poveća rizik od nastanka oksalatnih kamenova u bubrezima, pošto brusnice, a posebno koncentrisani ekstrakti brusnica, sadrže visok nivo oksalata. Ipak, treba reći da dosadašnja naučna saznanja ukazuju da kod većine ljudi brusnice verovatno ne utiču značajno na formiranje kamenova u bubregu.
Neke od stručnih referenci:
https://ndb.nal.usda.gov/ndb/search, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20443158, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22747948, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20443158, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/14733499, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21351105, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17182824, https://link.springer.com/article/10.1186%2F1471-2334-10-94, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22910239, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18253990, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18343637, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15810945, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16923231, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19046248, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11164137
Proizvodi u vezi sa člankom
Brusnica sušena organska
