Zima polako prevladava, pa dolazi vreme jake hrane i tradicionalnih turšija, prirodno fermentisanih namirnica. Nova istraživanja sve više otkrivaju koliko probiotici - zdrave, žive bakterije koje sadrži fermentisana hrana - mogu da korisno utiču na mikrobiom.
U oblasti ishrane, zdravlje creva (i crevnog mikrobioma) jedna je od najvažnijih tema. Prema jednom istraživanju, ljudski organizam sadrži bar onoliko mikroorganizama koliko i ljudskih ćelija. U celini uzeto, ti mikroorganizmi sačinjavaju ljudski mikrobiom i imaju ogroman uticaj na mnoge aspekte zdravlje. Za nas je, posebno u zimskom periodu, bitno da znamo da korisne crevne bakterije (probiotici) imaju dokazan pozitivan uticaj na opšti imunitet organizma.
Zato namirnice bogate prirodnim probioticima postaju sve popularnije. Među najbolje izvore ovih bakterija spadaju fermentisane namirnice, i to posebno one koje su fermentisane metodom laktofermentacije.
Dobrobiti laktofermentacije
Zna se da se fermentacija, kao metod očuvanja namirnica, koristi se još od 6000. g. p. n. e. Mnoge popularne namirnice iz raznih kultura i prehrambenih tradicija širom sveta su fermentisane. Tu spadaju, na primer, jogurt, sir, kiseli kupus, kimči (na slici u članku), tempeh i miso.
Fermentacija tim namirnicama daje posebnu aromu, što je svakako interesantno za kulinarstvo, ali ono što je važno sa zdravstvene tačke gledišta, fermentacija stvara u tim namirnicama mlečnu kiselinu i zdravu dozu probiotika, a posebno tzv. bakterije mlečne kiseline (laktobakterije).
U procesu fermentacije, bakterije na prirodan način razlažu hranu, a kao nusproizvod nastaje mlečna kiselina. Prema istraživanju obavljenom na Univerzitetu Misuri, mlečna kiselina sama po sebi pomaže da se ograniči rast štetnih bakterija, a po svemu sudeći, nosi i neke druge zdravstvene koristi.
Jedno istraživanje, na primer, ukazuje da konzumacija fermentisanih namirnica može da ima antimikrobni i antiinflamatorni efekat, a takođe da može da smanji rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja!
Od svih fermentisanih namirnica, najviše je istraživan kefir, a podaci iz više istraživanja se slažu da kefir pomaže boljoj apsorpciji laktoze i doprinosi iskorenjivanju helikobaktera.
Druga, veoma popularna fermentisana namirnica čije su zdravstvene dobrobiti proučavane, jeste kiseli kupus. I kad je nefermentisan, kupus je izuzetno zdrav, zbog sulfojedinjenja koja sadrži a koja veoma pozitivno utiču na zdravlje želuca i creva. Kiseli kupus donosi još dodatne dobrobiti, u vidu mnoštva korisnih probiotika (laktobakterija).
Kad se radi o kiselom kupusu, bitno je da znamo da on treba da bude sirov, odnosno, da je kiseljen na poznati, tradicionalni, domaći način. Pasterizovani kiseli kupus, koji se može naći u prodaji, samim procesom zagrevanja gubi mnogo (ako ne i sve) korisnih probiotskih bakterija koje sirovi kiseli kupus u izobilju sadrži.
Dakle, iskoristite zimski period godine, kada se fermentisane namirnice po tradiciji jedu, da sebe obezbedite što više dobrobiti koje donose domaći kiseli kupus i prirodno kiseljena domaća turšija, ali i manj korišćeni, ali zato ništa lošiji izvori probiotika, kao što su miso, tempeh i kimči.
Stručne reference: /www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4991899/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28945458/, www.nifa.usda.gov/sites/default/files/resource/Safely%20Fermenting%20Food%20at%20Home%20508.pdf, www.nature.com/articles/s41422-020-0332-7, www.eatright.org/food/vitamins-and-supplements/nutrient-rich-foods/the-beginners-guide-to-cruciferous-vegetables, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5977097/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28945458/