Stručnjak za proučavanje dugovečnosti, Dan Butner, u saradnji sa časopisom Nacionalna geografija, istražio je kako se hrane ljudi koji žive u takozvanim "plavim zonama". Izraz "plava zona" označava one regione u svetu u kojima je najveća koncentracija ljudi koji dožive preko sto godina. Ispostavilo se da u svetu postoji pet takvih oblasti, a što je još interesantnije, ishrana ljudi u svim tim oblastima, na raznim krajevima sveta, u osnovi je izrazito slična!
Dakle, pet plavih zona u svetu predstavljaju: ostrvo Okinava u Japanu; italijansko ostrvo Sardinija; Nikoja u Kostariki; Ikarija u Grčkoj; i Loma Linda, u Kaliforniji.
Nakon što je istražio život i navike ljudi u tim regijama, Den Butner je zaključio da im je ishrana veoma slična. Prema tom istraživanju, ovo bi bili glavni elementi ishrane dugovečnih ljudi.
Biljna (pretežno vegetarijanska) ishrana
Preciznije rečeno, 95% namirnica u ishrani dugovečnih ljudi u plavim zonama sastoji se od namirnica biljnog porekla - voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, semenki i orašastih plodova.
Zdrave masti
Umesto rafinisanih biljnih ulja, koja se koriste u ishrani svih razvijenih zemalja, u plavim zonama koriste se najviše zdrave masti, kao što je npr. maslinovo ulje. Veoma značajan izvor masti u ovim krajevima su orašasti plodovi (orasi, bademi, pistaći) i semenke. U tim krajevima je običaj da se gotovo svakog dana pojede šaka do dve orašastih plodova!
Pasulj
Prema podacima dobijenim iz Butnerovog istraživanja, ljudi koji žive u plavim zonama, u proesku, svakodnevno pojedu po jednu šolju pasulja.
Zeleno lisnato povrće
Jednu od osnova ishrana dugovečnih predstavlja lisnato povrće tamnozelene boje, posebno spanać, kelj, prokelj.
Nešto ribe
Iako riba spada u ishranu ovih oblasti, ona se konzumira samo dvaput ili triput nedeljno.
Povremeno jaja
U plavim zonama se konzumiraju jaja, deo su redovne ishrane, ali se jedu u proseku dva do četiri puta nedeljno.
Ograničena količina mleka
Kravlje mleko se slabo koristi u plavim zonama (to važi i za jogurt od kravljeg mleka). Međutim, na Ikariji i Sardiniji, dosta se koriste proizvodi od ovčijeg i kozijeg mleka.
Meso se gotovo ne koristi
Svinjetina, piletina i druga mesa se u plavim zonama koriste veoma ograničeno - manje od 100g do pet puta mesečno.
Integralne žitarice
Hleb je osnovna namirnica u plavim zonama i jede se svakodnevno. Ali, to je integralni hleb, sa kvascem ili od kiselog testa. Takođe, u plavim zonama se u većini obroka nalaze druge integralne žitarice, kao što su ovas, ječam i integralni (braon) pirinač.
Ne koristi se prerađena hrana
To je jedna od najizrazitijih odlika ishrane u plavim zonama. Stanovništvo koristi minimalno prerađene celovite (integralne) namirnice, koje se nalaze u prirodi, a ništa što je proizvedeno u fabrici.
Bez dodatog šećera
Prema Butneru, ljudi u plavim zonama jedu slatkiše uglavnom tokom slavlja i proslava, a inače veoma malo koriste dodati šećer u ishrani.
Umeren unos alkohola
Tu se radi uglavnom o crnom vinu, koje je bogato resveratrolom, antioksidansom koji se povezuje sa korisnim dejstvima na srce i krvotok.
Ovo su opšte odlike ishrane ljudi u oblastima gde je dugovečnost uobičajena. Naravno, postoje razlike u nekim namirnicama koje se koriste npr. na japanskoj Okinavi ili grčkoj Ikariji, ali su principi i osnov ishrane isti.
Šta donosi ova ishrana
Prema demografskim posmatranjima i epidemiološkim istraživanjima, uopšte uzevši, može se reći da stanovništvo plavih zona odlikuju sledeće stvari:
Dugovečnost
Veliki broj ljudi u plavim zonama dočeka duboku starost u dobrom zdravlju - 90, pa čak i 100 godina.
Bolje zdravlje srca i mozga
Proučavanje ishrane plavih zona u poređenju sa standardnom američkom ishranom, pokazalo je da stanovništvo plavih zona u celini ima bolje kardiovaskularno zdravlje i bolje funkcionisanje mozga.
Bolje mentalno zdravlje
Pošto opšte zdravlje utiče i na mentalno zdravlje i raspoloženje, prirodna posledica boljeg opšteg zdravlja ljudi u plavim zonama je to da su oni i mentalno stabilniji i zdraviji od proseka.
Nema problema sa gojaznošću
Jedan od osnovnih principa ishrane u plavim zonama je da se nikad ne prejede: princip je da se jede otprilike do 80% sitosti. To svakako doprinosi i tome da je u tim oblastima veoma malo gojaznih.
Izvori i reference: www.mindbodygreen.com, www.bluezones.com, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6125071/
