Zimi najčešće dolazi do povećanja telesne težine, javljaju se respiratorne infekcije, a usled suženog izbora svežih namirnica može doći i do deficita određenih hranljivih materija. Kilogrami se vrlo lako dobiju, ali ne mogu se skinuti na brzinu u maju ili junu...
O svim ovim stvarima treba misliti na vreme. Ukoliko prilagodimo ishranu godišnjem dobu, lakše ćemo podneti visoke odnosno niske temperature. Ukoliko osluškujemo svoj organizam, onda ćemo i sami primetiti da u letnjem periodu posežemo za jednom vrstom hrane a zimi za drugom. Dok leti biramo namirnice koje hlade organizam, suprotno tome, zimi su nam potrebne namirnice koje će nas ugrejati i pomoći da na neki način steknemo otpornost prema hladnoći. Isto tako imunitet treba ojačati na vreme kako bi organizam spremno dočekao nalet virusa i bakterija.
Obilati obroci na slavama
Zimski period karakteriše veliki broj slava i proslava gde se konzumiraju veće količine hrane i alkoholnih pića. Organizam se opterećuje velikom količinom masti životinjskog porekla i prostim ugljenim hidratima u vidu raznih vrsta kolača i torti, a sve se to odvija u večernjim satima, što još više pogoršava situaciju.
Savet:
* Ne odlaziti na ovakvu vrstu skupova praznog stomaka (neki ne jedu ceo dan jer se čuvaju za slavu!?)
* Popiti čašu obične ili mineralne vode pre obroka.
* Voditi računa o količini. Veći deo tanjira ispuniti svežom salatom, a preostali deo ostalim namirnicama. Izbegavati tzv. kalorijske bombe kao što je ruska salata, gibanice, masna mesa.
* Obratiti pažnju na količinu alkohola. Na primer, preporuka za žene je jedan decilitar crnog vina a dva za muškarce.
* Jesti polako, svesno, jer se za vreme razgovora najčešće ne obraća pažnja na količinu hrane koja se pojede. Izbegavati torte, već se radije opredeliti za tzv. sitne kolače i zadržati se na 1-2 kolača.
Nepravilan post
Nepravilno sproveden post može biti uzrok taloženja kilograma. Usled izbacivanja namirnica životinjskog porekla može se javiti povećan osećaj gladi, pa se uzimaju namirnice bogate ugljenim hidratima i biljnim mastima.
Savet:
Praktikovati izbalansiranu ishranu bogata proteinima biljnog porekla kao što su soja i ostale mahunarke, integralne žitarice, dovoljno svežeg voća i povrća.
Zamke zdravije ishrane
I zdravije namirnice mogu sadržati dosta kalorija!!! Ništa se ne može uzimati u neograničenim količinama. Na primer, jezgrasto voće jeste veoma zdravo, ali sto grama bilo kog jezgrastog voća sadrži preko 500 kcal, a može se pojesti u jednom dahu!
Savet:
30 g dnevno ovog voća sasvim je dovoljno.
Zimska depresija
Smanjena količina sunčeve svetlosti dovodi do pojave depresije, pa se uzimaju veće količine ugljenih hidrata tj. slatkiša.
Savet:
Praktikovati svakodnevnu šetnju, druženje, bavljenje sportom.
Imunitet
Unositi dovolje količine vitamina C, beta karotina, cinka i omega tri masnih kiselina. Ukoliko je ishrana raznovrsna, nisu potrebni suplementi.
Iako je obično limun sinonim za vitamin C, ovaj vitamin se može uneti i putem drugih, pri tome jeftinijih namirnica.
Količina vitamina C u 100 g
limun 40 mg vit. C
prokelj 90 mg
raštan 100 mg
crveni kupus 55 mg
ren 120 mg
šipak 800 mg
Koristiti začine koje greju: đumbir, cimet, karanfilić, anis.
Čaj od đumbira izvrstan lek protiv prehlade, kao i čaj od anisa, koji je efikasan u slučaju kašlja.
Slavica Matić, viši dijetetičar-nutricionista
