Takozvani insulin nezavisni dijabetes (tip II) nastaje iz dva razloga: 1. ređe – pankreas (gušterača) luči manje hormona insulina nego što je potrebno i 2. češće – kad insulina ima dovoljno ali ćelije organizma ne reaguju na taj insulin pa ne mogu da koriste šećer iz krvi za svoje potrebe. Kažemo da osoba pati od otpornosti (rezistencije) na insulin. (Piše: dr Draga Ždrnja)
Kao posledica toga dolazi do povećanja koncentracije šećera u krvi, jer ga ćelije ne troše. Pošto sa hranom stalno unosimo nove količine šećera, dolazi najpre do ispoljavanja pojedinih simptoma šećerne bolesti, i na kraju do potpunog razvoja bolesti. Osobe sa povišenim pritiskom i „pojasnom gojaznošću“ (gomilanjem masnih naslaga oko struka) posebno su sklone ovom tipu dijabetesa, pa je potrebno da obrate pažnju i češće kontrolišu nivo šećera u krvi.
Lečenje se bazira na: izbalansiranoj ishrani, fizičkim aktivnostima, regulisanju telesne težine i po potrebi lekovima.
Izbalansirana ishrana podrazumeva da se količina hrane koju treba da unesemo rasporedi tako da se uzima ravnomerno u toku dana u 4-5 manjih obroka radi lakše regulacije šećera u krvi.
Količina hrane koju treba da unesemo se određuje prema potrebama svake osobe, izražena u kalorijama u odnosu na pol, godine starosti i posao kojim se data osoba bavi.
Vrsta hrane:
1. Preporučuje se da oko 50% potrebnih kalorija bude uneto putem ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati treba da potiču uglavnom od mahunarki, integralnih žitarica, voća i povrća.
S obzirom da se u toku proizvodnje i uzgoja ovih proizvoda koriste velike količine hemikalija koje se unose u organizam i stvaraju slobodne radikale koji dalje utiču na oštećenje ćelija, preporučuje se korišćenje organski gajenih žitarica, voća i povrća.
Proizvodi treba da budu nerafinisani – npr. integralni hleb, mrki pirinač, integralne testenine i dr.
Neke vrste hrane sa ugljenim hidratima u tok u varenja se brže pretvaraju (vare) u šećer nego druga i za njih kažemo da imaju visok glikemijski indeks.
Dijabetičari treba da jedu uglavnom hranu sa niskim glikemijskim indeksom – koja se sporije vari, zbog sporijeg i ravnomernijeg dospevanja šećera u krv. Ako pojedete neku namirnicu sa visokim glikemijskim indeksom, uz tu namirnicu treba uzeti i nešto masnoće ili belančevina da bi se smanjio ukupan glikemijski indeks. (Pogledati tabelu glikemijskog indeksa namirnica)
Ovde je važno naglasiti da jela od belog brašna, šećera, kao i ona sa visokim glikemijskim indeksom treba odstraniti iz svakodnevne ishrane.
Treba birati ugljenohidratnu skrobnu hranu sa niskim glikemijskim indeksom i sa dosta biljnih vlakana – celuloze (vidi tabele) radi pravilne probave i izbacivanja nesvarenih ostataka.
2. Unos masti treba ograničiti na 25-30% potrebnih kalorija.
Zasićene masnoće koje se nalaze u mesu i punomasnim mlečnim proizvodima treba ograničiti na 10% potrebnih kalorija.
Ostalih 15-20% treba da budu mononezasićene masnoće (maslinovo ulje) i nezasićene masnoća tipa omega 3 i omega 6 (plava riba, koštunjavo voće i njihova ulja).
3. Unos belančevina treba da bude oko 20% potrebnih kalorija. Prednost treba dati belančevinama biljnog porekla.
Sve nejasnoće u vezi sa ishranom treba razrešiti sa lekarom i nutricionistom.
Ugljeni hidrati sa visokim glikemijskim indeksom – ne preporučuju se dijabetičarima
- slad 110
- glukoza 100
- pečeni krompir 95
- beli hleb 95
- krompir pire 90
- med 90
- šargarepa 85
- kukuruzne pahuljice 85
- šećer 75
- musli 79
- čokolada u tabli 70
- bareni krompir 70
- keks 70
- kukuruz 70
- glazirani pirinač 70
- polubeli hleb 65
- cvekla 65
- banana, dinja 60
- džem 55
Ugljeni hidrati sa niskim glikemijskim indeksom (dobri)
- testenina od belog brašna 55
- integralni hleb 50
- integralni pirinač 50
- grašak 50
- neobrađene žitarice bez šećera 50
- ovsene pahuljice 40
- voćni sok (bez šećera) 40
- testenina od crnog brašna 40
- šareni pasulj 40
- sušeni grašak 40
- hleb od punog brašna 35
- mlečni proizvodi 35
- sušeni bob 35
- sočivo 30
- ražani hleb 30
- konzervisano voće (bez šećera) 25
- crna čokolada (60% kakao) 22
- fruktoza 20
- soja 15
- zeleno povrće, paradajz, pečurke 15
Sadržaj celuloze na 100g namirnica
Zrnaste namirnice
- mekinje 40
- hleb od crnog brašna 13
- crno brašno 9
- integralni pirinač 5
- beli hleb 2,5
- glazirani pirinač 1
Sušeno povrće
- bob 25
- grašak 23
- sočivo 12
Zeleno povrće
- grašak 12
- Peršun 9
- spanać 7
- zelena salata 5
- praziluk 4
Sirovo povrće
- Kupus – 4
- Rotkvice 3
- Šargarepa 12
- Obična salata 2
Sveže jagodičasto voće
- malina 8
- nečišćene kruške 3
- nečišćene jabuke 3
- jagode 2
- breskve 2
Sušeno voće i orasi
- badem 12
- kikiriki 8
- suvo grožđe 7
- kokos 4
- smokva 3
- urma 2
Preporučuju se kao korisni: crni i beli luk (kuvani i svež), brokoli (bogate hromom koji kod dijabetesa ima izuzetno korisno dejstvo), začini kari i cimet, čaj od korena maslačka.
Dr Draga Ždrnja
