Palmino ulje je najkorišćenije ulje na svetu, ali koliko je zdravo? U ovom članku ćemo izneti neke činjenice i rezultate naučnih istraživanja o nutritivnoj i zdravstvenoj vrednosti ovog ulja.
Palmino ulje je biljno ulje koje se dobija od ploda palminog drveta (na slici). Postoji sirovo palmino ulje, koje se dobija ceđenjem ploda, a postoji i ulje od jezgra palme, koje se dobija kada se zdrobi i iscedi jezgro u sredini ploda palme. Prema dostupnim podacima, ovo je najkorišćenije ulje na svetu. Preko 85% njegove proizvodnje potiče iz Indonezije i Malezije, a proizvodi se i u još 42 druge zemlje.
Palmino ulje je se smatra jeftinim uljem, zato što je njegova proizvodnja, u teoriji, jeftinija od ostalih; međutim, u praksi, proizvodnja palminog ulja ima značajan negativan uticaj na prirodno okruženje.
Vrste palminog ulja
Postoje dve glavne vrste palminog ulja: rafinisano i nerafinisano.
Rafinisano palmino ulje
Rafinisano palmino ulje se mnogo češće koristi, i to uglavnom zato što ima visoku tačku dimljenja - 232oC. U razvijenim zemljama se uglavnom ne koristi za pripremu hrane u domaćinstvu, ali se veoma često koristi u industrijskoj proizvodnji (ali i u restoranima). Na primer, u Americi se rafinisano palmino ulje može naći u gotovo 50% prerađenih namirnica, kao što su pica, kiriki puter, čokolada, kremovi za kafu, ali i u mnogim kozmetičkim proizvodima, gde se dodaje kao stabilizator.
Nerafinisano palmino ulje
Nerafinisano palmino ulje je manje prerađeno. Zato ima izraženiju boju i ukus (pa se zove i crveno palmino ulje). Nutritivno je slično rafinisanom palminom ulju, međutim, nerafinisano palmino ulje sadrži znatno više karotinoida od rafinisanog.
Nutritivna i zdravstvena vrednost palminog ulja
Palmino ulje sadrži antioksidanse, zasićene masti, mononezasićene masti i polinezasićene masti, koje se povezuju sa povoljnim delovanjem na kardiovaskularno zdravlje. Posebno je bogato tokotrienolima, koji predstavljaju jedan oblik vitamina E. Tokotrienoli imaju antioksidansna svojstva i proučavanja ih povezuju sa boljim zdravljem mozga kod ljudi.
Neka proučavanja ukazuju da konzumacija palminog ulja ne povećava rizik od srčanih oboljenja, kada se ono koristi u okviru zdrave i uravnotežene ishrane u celini. Konzumacija nerafinisanog palminog ulja takođe može da poboljša status vitamina A u ishrani kod onih koji imaju manjak.
Negativne strane palminog ulja
Palmino ulje je posebno bogato palmitinskom masnom kiselinom, zasićenom masnoćom koju neka istraživanja povezuju sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja. Međutim, druga istraživanja se sa time ne slažu i smatraju da palmitinska masna kiselina ne predstavlja rizik sama po sebi, već je stvar u tome koliko se ona koristi u odnosu na polinezasićene masne kiseline, kao što je omega 3; drugim rečima, ako ne koristite previše palminog ulja, a koristite dovoljno izvora omega 3 masnih kiselina, neće biti štete.
Druga loša strana korišćenja palminog ulja tiče se životne sredine. Mnoge stare šume, najviše u Jugoistočnoj Aziji, se krče da bi se zasadile plantaže palmi, upravo radi proizvodnje ovog ulja. U nastojanju da zadovolje potrebe za palminim uljem, plantažeri seku drveće, a time uništavaju staništa divljih životinja i smanjuju apsorpciju ugljen-dioksida. Proizvodnja palminog ulja ugrožava opstanak orangutana, slonova sa Sumatre, nosoroga, tigrova, a takođe otežava opstanak lokalnom stanovništvu.
Ipak, moguće je naći palmino ulje koje se proizvodi na održiv način, i to je onda navedeno u njegovoj deklaraciji (tzv. RSPO sertifikat).
Zaključak: da li je dobro da konzumirate palmino ulje?
Palmino ima dobre nutritivne strane (tokotrienole i vitamin A), ali i veliki procenat palmitinske kiseline, koja može povećati rizik od srčanih oboljena ako se konzumira previše.
Po onome što se može zaključiti iz istraživanja, najverovatnije je da vam umerena konzumacija palminog ulja neće naškoditi. Ali, svakako da to ne treba da bude osnovno ulje u vašoj ishrani.
Palmino ulje: kokosovo ulje
Ovde je važno da napravimo razliku između palminog ulja i kokosovog ulja, koja neki mešaju, iako se nutritivno i u pogledu delovanja na ljudski organizam ona značajno razlikuju.
Kokosovo ulje (govorimo o nerafinisanom, hladno ceđenom kokosovom ulju) spada u izrazito zdrava ulja. Proizvedi se od svežih kokosovih oraha postupkom hladnog presovanja. Kokosovo ulje je neutralno u odnosu na holesterol (tj. ne utiče ni na rast ni na opadanje nivoa holesterola u krvi). Bogato je srednjelančanim masnim kiselinama koje se iz organa za varenje transportuju u jetru i direktno koriste kao izvor energije (ne dospevajući prethodno u krvotok). Zbog toga kokosovo ulje ima neka značajna povoljna delovanja na zdravlje, koja potvrđuju desetine istraživanja, i u poslednje vreme se sve više koristi u domaćinstvima kao zdravija zamena za rafinisana biljna ulja (poput suncokretovog).
Međutim, kokosovo ulje ima značajno nižu tačku dimljenja nego palmino ulje (oko 176oC), pa se zato ni približno ne koristi toliko u industrijskoj proizvodnji i u restoranima kao palmino ulje.
Izvori i stručne reference: www.mindbodygreen.com, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5831100/, www.wwf.org.uk/updates/8-things-know-about-palm-oil, www.wwf.org.uk/updates/8-things-know-about-palm-oil, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24717342/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25810814/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5748732/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7464661/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6331788/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29489910/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5682332/