Nema sumnje da je sir jedna od najomiljenijih namirnica, ali i jedna oko koje ima najviše dvoumljenja. Mnogi se pitaju: da li je zdrav ili ne? Može li se jesti redovno? Koliko je dovoljno sira, a koliko previše? Doprinosi li gojaznosti i srčanim oboljenjima? Ovim i sličnim pitanjima pozabavićemo se u sledećem članku.
Prirodni sir se pravi od mleka, soli, "dobrih" bakterija, i mešavine enzima koja se naziva sirište, a dobija se iz želuca mlađih preživara. Poznato je da ljudi proizvode sir već više od 4000 godina, mada je njegovo poreklo nejasno.
Danas postoji mnogo vrsta sireva, koji se mogu podeliti u osam kategorija: plavi sirevi (npr. gorgonzola), tvrdi (parmezan), pasta filata (mocarela), prerađeni (američki), polutvrdi (čedar), polumeki (havarti) i meki i zreli (brijer).
Naravno, postoje na hiljade raznih varijanti sira, pa čak i varijante koje spadaju u istu kategoriju (jednu od ovih koje smo naveli), mogu se prilično razlikovati po ukusu, pošto na to utiču brojni faktori. Slično je i sa nutritivnim profilima. Neki imaju manje, a neki više soli (po pravilu su to tvrdi i zreli sirevi), neki imaju manje a neki više masti i slično.
Koje su potencijalne zdravstvene dobrobiti od sira?
Povoljno utiče na zdravlje kostiju
Sirevi sadrži nekoliko ključnih nutrijenata, uključujući i kalcijum, koji doprinose zdravlju kostiju. Povoljan uticaj na zdravlje kostiju se više primećuje kod mlađih osoba, mada je verovatno važno da se konzumira u svim uzrastima.
Može da pomogne prevenciji karijesa
Konzumacija sira povećava pH vrednost u ustima, moguće zbog pojačanog lučenja pljuvačke, što može da pomogne da se zaštiti zubna gleđ.
Pozitivno utiče na crevnu mikrofloru
Sir može da izmeni mikrofloru organizma, da ubrza metabolizam, i potencijalno, smanji rizik od gojaznosti!
Može da doprinese prevenciji kognitivnog opadanja
Jedno istraživanje koje je obuhvatilo više od 1700 odraslih osoba, istražilo je koliko često jedu određene namirnice, ukjlučujući i sir. Statističkom obradom podataka, utvrđeno je da su oni koji su svakodnevno konzumirali sir bili izloženi manjen riziku od kognitivnog opadanja (demencije i slično) koje dolazi sa godinama.
Može da doprinese smanjenju rizika od dijabetesa tip 2
Bar tako pokazuju neka istraživanja koja povezuju svakodnevnu konzumaciju sira sa smanjenim rizikom od dijabetesa.
Doprinosi smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja
Glavni prigovor siru uglavnom je da on sadrži zasićene masti, koje, prema starijim istraživanjima, nisu dobre za kardiovaskularno zdravlje. Međutim, novija istraživanja ukazuju da umerena konzumacija zasićenih masti nije štetna, naprotiv, bar kad je sir u pitanju. Jedna metaanaliza koja je obuhvatila više istraživanja ukazala je da konzumacija pomalo sira svakog dana zapravo smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja! Najveće smanjenje rizika utvrđeno je kod onih koji su konzumirali oko 40 grama sira svakodnevno.
Da li sir goji?
U prošlosti, smatralo se da sir nema mesta u ishrani onih koji hoće da smršaju (zato što je kaloričan i bogat zasićenim mastima). Ali, danas se na to gleda malo drugačije.
Sir je, na primer, sjajan izvor konjugovane linolne kiseline, koja može da doprinese da se manje stvaraju rezerve masti i da se manje gojimo. Ovaj efekat je bio izraženiji u istraživanjima obavljenim na životinjama, a nešto manje izražen u istraživanjima na ljudima. Jedno od istraživanje koje je uključilo sir je takođe ukazalo da konzumacija mlečne masti izgleda ne vodi gojenju, nego, baš naprotiv, izgleda da čak smanjuje rizik od gojaznosti!
Metaanaliza koju smo već pomenuli ukazala je da, kratkoročno, smanjenje ukupnog broja kalorija, a povećanje konzumacije sira može da umereno doprinese mršavljenju.
Sve u svemu, sir vam možda neće baš mnogo pomoći da smršate, ali sam po sebi neće doprineti ni da se ugojite, ukoliko ga konzumirate umereno. Problem je što se obično sir kombinuje sa veoma masnim, kaloričnim i slanim namirnicama kao što su pica i lazanja, što lako može da poništi njegove dobrobiti.
Intolerancija na laktozu
Mnogi imaju ovaj problem, pa zbog toga velika većina odraslih ljudi ima problem sa varenjem mleka. Međutim, sir zadržava većinu nutritivnih dobrobiti mleka, ali ima veoma malo laktoze u poređenju sa drugim mlečnim proizvodima, tako da može da ga konzumira većina ljudi koji inače imaju problem sa laktozom iz mleka.
7 delikatesnih - i zdravih - načina da koristite sir u ishrani
Izmrvite tvrdi sir u salatu
Dodajte narendan sir u omlet
Za užinu pojedite komad sira sa jabukom
Pomešajte u šolji mladi sir sa svežim voćem i jedite kao dezert
Aranžirajte na tanjiru komadiće raznih sireva sa grožđem i orasima, bademima i sl.
Zaključak
Sir nije nezdrav - daleko od toga. Može se reći da je to korisna namirnica, pogodna za svakodnevnu konzumaciju. Naravno, sir treba konzumirati umereno, zbog sadržaja masti, natrijuma i kalorijske vrednosti. Po podacima Harvardove škole javnog zdravlja, kriščica sira od 5 cm sadrži oko 120 kalorija.
Izvori i stručne reference:
www.healthline.com, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23649576/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5122229/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5122229/, https://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/jf505878a, https://content.iospress.com/articles/journal-of-alzheimers-disease/jad201058,, https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0158118, https://link.springer.com/article/10.1007/s00394-016-1292-z, www.nature.com/articles/0802641, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22810464/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22932282/
