Stvaranje gasova u digestivnom traktu je normalno tokom varenja. U tom slučaju mala količina gasa se apsorbuje u krvotok i izbacuje preko daha. Ali, kada se nagomilava previše gasova, može biti problema.
Gas koji se preterano nagomilava u debelom crevu se izbacuje kroz anus, što je sasvim normalno. Ali, preterana količina gasova ukazuje da se namnožilo previše bakterija, ili da je nastala kolonija bakterija koja je poremetila normalnu ravnotežu crevne flore koja bi trebalo da iznosi 80:20 u korist probiotika, ili prijateljskih bakterija, prema patogenim bakterijama i njihovom otpadu.
Previše gasa koji zastane u tankom crevu nema kud da ode, tako da on izaziva nadimanje, stomačne tegobe ili bol, ili probade, grčeve. Ukoliko se u tankom crevu namnože loše bakterije tako da nadmaše dobre, to može dovesti do razvoja kandide. To takođe ukazuje da se odigrava određena fermentacija nesvarene ili delimično svarene hrane.
Želudac ne treba prepuniti
Autorka knjige, "Dijeta za telesnu ekologiju: oporavite svoje zdravlje i izgradite imunitet", Dona Gejts, preporučuje da održavamo ravnotežu crevne flore od 80:20 u korist prijateljskih bakterija tako što ćemo konzumiramo probiotike u suplementima, i/ili fermentisanu hranu kao što su kiseli kupus, miso i domaći kefir.
Ova autorka ovu ravnotežu smatra pokazateljem koliko i koju hranu treba konzumirati. Prvo se odnosi na količinu. Trebalo bi da jedete tako da popunite 80% želuca, a 20% ostavite prazno.
Ako jedete preko toga, preješćete se, a to dovodi do lošeg varenja i gasova. Naučite koji su signali vašeg tela kojim vas obaveštava da ste dovoljno jeli. Biće vam potrebno da određeno vreme eksperimentišete, pa verovatno i pravite greške, pošto je većina od nas uslovljena i porodično i kulturno da potpuno napuni želudac.
Drugo pravilo 80:20 odnosi se na procenat zeleniša i ostalog povrća, koji bi trebalo da bude 80%, dok bi ostatak od 20 obroka otpadao na proteine iz mesa, ribe, jaja; ili na proteine iz žitarica, umesto namirnica životinjskog porekla. Prema Gejtsovoj, žitarce i belančevine ne treba kombinovati.
Većina stručnjaka za ishranu takođe savetuje da se ne mešaju plodovi koji sadrže ugljene hidrate sa belančevinama. Voće ili voćni sokovi treba da se konzumiraju zasebno.
Poslednja preporuka pomaže da se održi odnos 80:20 alkalizujućih (baznih) prema zakiseljavajućim namirnicama. Trebalo bi izbegavati prerađenu hranu. Integralne, organske namirnice su optimalna ishrana, a ako koristite standardne koje se mogu kupiti na pijaci, pokušajte bar da nađete neprskane od pouzdanih proizvođača.
Iako Dona Gejts ne preporučuje da se piju tečnosti uz obrok, neki gutljaj vode u koju je naceđeno malo limuna pomoći će alkalizovanju organizma. Malo jabukovog sirćeta u vodi pomaže proizvodnji želudačne kiseine, ali se u krvi pretvara u alkalizujuća jedinjenja.
Napomena: određeno južno voće koje je ubrojano u kiselo u stvari povećava alkalnost vašeg organizma kad se mataboliše. To posebno važi za limun, koji je alkalizujuća namirnica. Za razliku od toga, neke druge namirnice koje se ubrajaju u kisele zaista i zakiseljavaju organizam. Tu spadaju kafa i meso.
Unosite enzime
Enzimi su od vitalne važnosti za varenje hrane i apsorpciju hranljivih sastojaka. Ako žvaćemo polako i više puta, to podstiče proizvodnju enzima u pljuvački. Isto tako, vreme obroka nije pravo vreme da se upuštamo u stresne misli ili razgovore. Stres smanjuje proizvodnju enzima i zakiseljava organizam.
Sirova, termički neobrađena hrana ima u sebi sopstvene enzime. Ali, mi uglavnom jedemo kuvanu hranu. I povrće kuvano na pari daje nam određenu količinu enzima, ali je velika porcija zdrave salate najbolji način da se konzumira sirovo povrće. Sokovi od povrća napravljeni u sokovnicima koji melju malom brzinom daju nam obilje hranljivih materija sa netaknutim enzimima. Ali, većini nas će trebati mnogo probavnih enzima da dopunimo svoje obroke.
Fina šetnja nakon jela pomaže varenju. Takođe, ukoliko imate problema sa gasovima, ne bi bilo loše da se upoznate sa principima kombinovanja namirnica.
