Četiri faktora, koja nemaju veze sa sadržajem obroka, mogu da utiču da nivo šećera u krvi bude visok: stres, loše spavanje, nedovoljno vežbanja i kasni obroci.
Kad pomislimo na šećer (glukozu) u krvi, odmah nam pada na pamet: koliko šećera pojedemo? Naravno da oni koji paze na svoje zdravlje paze i na količinu unetih ugljenih hidrata. Međutim, neke druge stvari, koje nemaju veze sa sadržajem obroka, mogu da značajno utiču na to kako naš organizam reguliše šećer.
Stres
U stresu se oslobađa kaskada hormona, kao što su adrenalin i kortizol. Ti hormoni povećavaju budnost i proizvodnju energije, što znači da će usled njihovog delovanja nivo šećera u krvi skočiti. Ako je to povezano sa krarkotočnom situacijom, na primer, kad sprintate na 100 metara (jurite za autobusom gradskog prevoza:)) takav skok energije je u stvari poželjan. Problem nastaje kada stres traje dugo: stres koji je npr. povezan sa novčanim problemima, međuljudskim odnosima, decom i svakodnevnim nezgodama. Hroničan stres može dovesti do hronično povišenog nivoa kortizola, a on vodi do hronično povišenog nivoa glukoze u krvi. U tom slučaju, promena ishrane neće pomoći. Pomoći će naučno potvrđene metode koje pomažu da se nosimo sa stresom u životu, u koje spadaju: meditacija, joga, aromaterapija, ili adaptogene biljke, poput ašvagande.
Loše spavanje
San utiče na šećer u krvi na više načina. Nedovoljno sna može da podigne nivo kortizola tokom dana (što može da povisi nivo glukoze) i da omete mehanizme organizma za snižavanje šećera u krvi. Rešenje za ovo je jednostavno: trebalo bi svakog dana odspavati sedam do osam sati. Poželjno je da san obuhvati period od deset do ponoći, pošto se tad najbolje spava. Izbegavajte korišćenje telefona i kompjutera sat pred spavanje, istuširajte se toplom vodom, čitajte neku lepu knjigu – upotrebite sve što znate da vas opušta i pomaže da zaspite.
Nedovoljno vežbanja
Istraživanja su takođe povezala nedovoljno kretanja i vežbanja sa poremećajima kontrole šećera u krvi. Mišićima je potrebna glukoza za rad, pa će, ako se krećete i vežbate, mišići povući glukozu iz krvi. Jedno istraživanje iz 2022. utvrdilo je da čak i samo dva do pet minuta šetnje sat ili dva nakon jela ima značajan efekat na nivo šećera u krvi! Intenzivnija aktivnost imaće još veći efekat. Dakle, nemojte da sedite dugo – posebno ne nakon što ste jeli. Prekinite periode sedenja kratkim šetnjama, a nekoliko puta nedeljno uvedite u svoj raspored vežbe snage i kardio trening.
Kasni obroci
Ne utiče na šećer u krvi samo to šta jedete, već i kad jedete. Organizam je metabolički aktivniji ujutru, pa tada i efikasnije reguliše nivo šećera u krvi. Kasni noćni obroci, pogotovo pre spavanja, povezani su sa naglašenijim i dužim skokovima nivoa šećera u krvi, u poređenju sa time kada se obroci iste vrste i obima pojedu četiri sata ranije, pre spavanja.
Izvori i stručne reference: www.mindbodygreen.com,, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5579396/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10543671/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19955752/, https://link.springer.com/article/10.1007/s40279-022-01649-4, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6835928/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24331104/
Proizvodi u vezi sa člankom
Ašvaganda u prahu organska dodatak ishrani
