Zima se primiče kraju, pa ako vam je preostalo kiselog kupusa, možda je bolje da ne planirate da ga bacite, već da se postarate da ga pojedete do pojave svežeg voća i povrća, zato što je, kao što ćete videti iz članka koji sledi, ova namirnica izuzetno hranljiva i višestruko korisna po zdravlje.
Kiseljenje kupusa, kao način konzervacije, potiče još iz 4. veka p. n. e, i do dan-danas ova namirnica je na visokoj ceni. Kiseli kupus je fermentisana namirnica koja ima sve elemente da se nazove superhranom. Fermentacija ne samo da uspeva da očuva voće i povrće tokom zimskih meseci da ostane jestivo, već razvoj korisnih bakterija do kojeg tom prilikom dolazi još višestruko uvećava nutritivnu vrednost fermentisanih namirnica, u ovom slučaju kiselog kupusa.
Kiseli kupus je izuzetno hranljiv
Kiseli kupus je niskokaloričan (30 kalorija po šolji), a obiluje vitaminima C, K, B6, folatom, kalijumom, gvožđem, bakrom, manganom i biljnim vlaknima. Pored toga, sadrži flavonoide (koji su antioksidansna jedinjenja) i obiluje korisnim bakterijama (prirodnim probioticima). Kupus je bogat biljnim vlaknima i prebiotskim vlaknima. Kombinacija prebiotika i probiotika u istoj namirnici je odlična, zato što su prebiotici hrana za korisne bakterije.
Kiseli kupus je dobar za organe za varenje
Prebiotska vlakna, koja kiseli kupus sadrži, pomažu razvoj korisne crevne mikroflore i suštinski su važna za održavanje zdravog i uravnoteženog mikrobioma, što podstiče ne samo digestivno zdravlje, već i opšte zdravlje celog organizma. Procenjuje se da šolja kiselog kupusa sadrži 4 g biljnih vlakana, što je 15% preporučenog dnevnog unosa.
Probiotici iz fermentisane hrane doprinose regulaciji zatvora i proliva. Jedno kliničko istraživanje je pokazalo da je kiseli kupus jedina fermentisana namirnica koja pomaže i kod simptoma nadražljivih creva.
Kiseli kupus podržava imuni sistem
Nemački naučnici su nedavno dokazali da bakterije Lactobacillus (koje sadrži i kiseli kupus), kada se nađu u organima za varenje, preko posebnih ćelijskih receptora dovode do aktivacije i pojačanog rada imunskog sistema (opširnije pogledajte ovde).
Kiseli kupus pomaže regulaciji krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi
Istraživanja su pokazala da prirodni probiotici mogu da u manjoj merni snize krvni pritisak i poprave nivo šećera u krvi. Pošto kiseli kupus sadrži i biljna vlakna, koja takođe ovome doprinose, on je svakako namirnica koja blagotvorno deluje u tom pogledu.
Kiseli kupus doprinosi zdravlju srca
Jedna šolja kiselog kupusa sadrži 15% preporučenog dnevnog unosa vitamina K (i K1 i K2). Manjak vitamina K2 se povezuje sa lošim metabolizmom kalcijuma i otvrdnjavanjem krvnih sudova, što je faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja. Ako se uzme u obzir i efekat sniženja krvnog pritiska i šećera (probiotske bakterije), jasno je zašto je konzumacija kiselog kupusa svakako korisna i za zdravlje srca.
Kiseli kupus dobar i za kosti
Sadržaj vitamina K čini kiseli kupus korisnim i za kosti. Istraživanja pokazuju da je tradicionalna ishrana zasnovana na namirnicama prirodno bogatim vitaminom K povezana sa jačim kostima, manjim gubitkom koštane mase i manjim brojem preloma.
Kiseli kupus zdrav i za mozak
U pregledu istraživanja objavljenom u časopisu Preventative Nutrition and Food Science se navodi da postoje naučni dokazi koji ukazuju da probiotici iz fermentisane hrane pozitivno utiču na rad mozga, u smislu da mogu da doprinesu poboljšanju pamćenja, kognitivne funkcije mozga i uopšte mentalnog zdravlja.
Kiseli kupus smiruje?
Ma koliko da ovo čudno zvuči, u proučavanjima obavljenim na životinjama, čiji je mikrobiom eliminisan (antibioticima), probiotici iz fermentisane hrane koja im je davana su smanjili njihove stresne reakcije i preteranu aktivnost nervnog sistema.
Ne kupujte pasterizovan
Ako koristite kiseli kupus - ili ga sami pravite, ili kupujte od onih koji ga kisele na tradicionalan način. Ukoliko je pasterizovan i zapakovan, proces pasterizacije je verovatno uništio sve korisne probiotske bakterije.
Da li kiseli kupus izaziva gasove?
Ukoliko je kod nekoga mikrobiom u neravnoteži, uvođenje fermentisane hrane i prirodnih probiotika u početku može da dovede do nadimanja i gasova, ali s vremenom, sa poboljšanjem crevne mikroflore, te tegobe bi trebalo da se smanje.
Da li je rasol zdrav?
Rasol sadrži iste nutrijente kao i kiseli kupus, ali koncentrisanije, i ne sadrži biljna vlakna, tako da je takođe koristan za zdravlje crevne flore. Ipak, ukoliko je previše slan, ne preterujte sa njim, pogotovo ako morate da iz nekih razloga izbegavate so.
Stručne reference:
www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4268643/, www.nccih.nih.gov/health/probiotics-what-you-need-to-know, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30256365/, https://fdc.nal.usda.gov/fdc-app.html#/food-details/169279/nutrients, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7353270/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25047574/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4498615/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23384445/, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22483040/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5216880/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7353270/. www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3948641/
