Od nepotrebnog izbacivanja glutena iz ishrane (koje ne donosi nikakve koristi osobama koje nisu intolerantne na gluten), do nastojanja da se masti izbace iz ishrane (što u stvari nije dobro), danas nailazimo na gomilu teorija o tome šta je zdravo, teorija koje nemaju ni naučnu ni iskustvenu osnovu. Saveti takve vrste, umesto da poprave vašu ishranu, pre mogu da vas spreče da se uopšte hranite zdravo. Dakle, evo tri stvari u koje se najčešće veruje, a koje, u celini gledano, nisu tačne.
Ono što koristi jednom čoveku mora koristiti i drugom (!?)
Ovo je jedna od najčešćih i najvećih zabluda u ishrani. Istina je da ne postoji nijedan tip ili način ishrane, niti namirnica, koji će podjednako koristiti svima. Prvo, svaki pojedinac je jedinstven u pogledu načina na koji njegov organizam reaguje na hranu. Na primer, nedavno je jedno istraživanje utvrdilo da kod nekih beli hleb izaziva veći porast nivoa šećera u krvi, dok kod drugih osoba integralni hleb izaziva veći porast nivoa šećera u krvi nego beli, što je suprotno onome u šta veruje većina zagovornika zdrave ishrane! I drugo, u različitim klimatskim zonama potrebe organizma za hranom su drugačije. Grubo rečeno, ne možete očekivati od Eskima da se hrane kao Afrikanci. Dakle, ne prihvatajte zdravo za gotovo nijednu teoriju ishrane, dok sami ne isprobate na sebi da li vam zaista čini dobro. A najbolje je da to učinite u konsultaciji sa dobrim nutricionistom, koji će moći da objektivno proceni situaciju.
Ograničenja u ishrani su to što donosi najveće zdravstvene koristi (!?)
Pod “ograničenjima” se podrazumeva smanjenje ili izbacivanje neke namirnice ili grupe namirnica iz ishrane, ili smanjenje broja kalorije koje se unose. Međutim, ograničenja vam mogu koristiti samo u slučaju ako vam neka namirnica zaista pravi zdravstvene probleme. Na primer, ako nemate nikakvih problema sa glutenom, a ograničite ili izbacite gluten iz ishrane, od toga nećete imati koristi, nego čak možda i štete. Slično važi i za šećer, so, masti, kafu i druge stvari koje se u popularnim napisima u medijima savetuju da se izbace. Pa čak i restrikcija ukupnog broja kalorija ne mora obavezno da vam koristi – ako nema potrebe da smršate. Nije redak slučaj da se ljudi očajnički trude da smršaju, dok to u suštini uopšte ne odgovara njihovoj telesnoj konstituciji,
Samo velike promene u ishrani daju rezultate (!?)
To najčešće nije tačno, iz dva razloga. Prvo, drastične promene u ishrani je teško sprovesti, pa takav pokušaj može da izazove dosta nezadovoljstva i otpora, koji vam mogu naškoditi na psihološkom nivou. Drugo, velika i naglo izvedena promena u ishrani može da vam se vrati kao bumerang i da izazove sasvim drugačije probleme, na koje niste ni pomišljali. Zato je najbolje da se promene u ishrani sprovode pomalo, postepeno i promišljeno. Na primer, za početak možete tzv. džank hranu (prerađenu i punu aditiva) zameniti kvalitetnom hranom spremljenom kod kuće. Ili, umesto da potpuno izbacite neki element obroka (na primer, hleb ili dezert), možete da samo malo smanjite ukupnu količinu hrane koja će ući u obrok, a da zadržite celokupnu raznovrsnost sastojaka.
