3 koraka da prevaziđemo žaljenje

zaljenjeNaprosto nije normalno, a za ogromnu većinu ljudi nije moguće, a ni zdravo, da budu neprekidno pozitivni i da ne žale ni za čim. Sa druge strane, ako stalno žalimo za nečim (propuštenim prilikama, npr), to postaje teško opterećenje u našem životu. Evo tri moguća načina kako bismo mogli da se nosimo sa tim.

U svojoj zanimljivoj knjizi „Moć žaljenja: kako nam osvrtanje za sobom pomaže da idemo napred“, Danijel Pink, proučavalac ljudskog ponašanja i bestseler-autor Njujork tajmsa, ukazuje kako bismo žaljenje mogli da okrenemo u svoju korist. Po njemu, žaljenje može biti značajan pokretački motiv, pod uslovom da smo spremni da učimo iz svojih grešeka. A ono što iz situacija u kojima smo zbog nečega zažalili možemo da naučimo je sledeće: da raščistimo sa samim sobom do čega nam je zaista stalo u životu, da promišljenije donosimo odluke i da brže rešavamo probleme u budućnosti.

U svojoj knjizi, ovaj autor savetuje da pristupimo žaljenju na tri načina: iznutra, spolja i napred.

 

Iznutra

Prvi korak bi bio da promenimo način kako se odnosimo prema sebi kada se suočimo sa nečim zbog čega smo zažalili. Kako primećuje Danijel Pink, u odnosu prema samima sebi mi često umemo da budemo nemilosrdni – tako kako se nikad ne bismo odnosili prema nekom drugom ljudskom biću. On savetuje da imamo saosećanja prema sebi. Umesto da mrzimo sebe, trebalo da se setimo izreke „Grešiti je ljudski“, kao i činjenice da svi, pa i najveći i najuspešniji ljudi greše, i to značajno, i da se u skladu sa tim prema sebi odnosimo sa uviđavnošću umesto sa nipodaštavanjem.

 

Spolja

Sledeći korak bi bio da iskažemo svoje žaljenje. Kada nešto izgovorimo, ili poverimo nekome, gotovo polovina tereta te stvari može da nam spadne sa leđa. Ukoliko nam je problem da se poverimo nekoj osobi, možemo da to zapišemo u dnevnik. Čim nešto uobličimo u misli i reči, to počinje da dobija neki smisao. Osećanja su po prirodi amorfna, objašnjava Pink, pa kad ih zapišemo ili govorimo o njima, pretvaramo ih u nešto konkretno, što doživljavamo kao manje preteće. Nejasna, neuobličena osećanja, gube dosta od svoje moći kada ih jasno definišemo i izrazimo.

 

Napred

Kad na taj način izrazimo i definišemo svoje žaljenje, vreme je da naučimo nešto iz toga. Pink preporučuje tehniku distanciranja od samog sebe. Psihološka istraživanja pokazuju da su ljudi većinom bolji u rešavanju tuđih problema nego u rešavanju svojih sopstvenih. Zato, savetuje ovaj autor, zamislimo da je naše žaljenje problem neke druge osobe i priđimo mu na taj način.

Možemo da probamo da se obratimo sebi u trećem licu o toj temi.

Ili, možemo da zamislimo sebe kroz nekoliko godina u budućnosti, kako se obraćamo sebi u ovom trenutku.

Sve što doprinosi da se distanciramo prema svojoj grešci, prema nečemu za čime smo zažalili, pomoći će nam i da to objetkivnije sagledamo, da ga se lakše oslobodimo i da naučimo nešto iz toga.

 

Zaključak

Ima mnogo raznih načina, na koje možemo da pristupimo pitanju kako se odnosimo prema svojim greškama i stvarima zbog kojih žalimo. Metod koji je ponudio bestseler-autor Danijel Pink svakako vredi isprobati, i videti da li nam može pomoći da manje osuđujemo sebe, prevaziđemo svoje greške, naučimo nešto iz njih i nastavimo dalje životnim putem napretka i rasta.

 

Izvori: www.mindbodygreen.com, www.danpink.com


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bijonse, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 482