U poslednje vreme je u okviru psihologije samopomoći postala popularna "dijagnoza" da neko ima sindrom "preteranog udovoljavanja drugima". Da li je to zaista problem, i kako ga ispraviti, opširnije pogledajte u ovom članku.
Šta znači udovoljavanje drugima?
Ako bismo hteli da udovoljavanje drugima sagledamo kao problem (a ne kao poželjno ponašanje), onda bismo mogli reći da sindrom "udovoljavanja drugima" poprima oblik zanemarivanja sebe i prelaženja preko sopstvenih potreba da bismo druge ugostili, udovoljili im ili im učinili uslugu. Zauzvrat, mi dobijamo odobravanje i kompenzaciju u obliku pozitivne pažnje od drugih. Ali, to često postižemo samo na račun naših sopstvenih želja, potreba, sklonosti i sveukupne dobrobiti. U praksi, preterano udovoljavanje drugima često ljude čini ozlojeđenim i navodi ih da se osećaju kao otirači.
Šta je uzrok "sindromu udovoljavanja drugima"?
Istina je da svi mi, u određenoj meri, imamo "sindrom udovoljavanja drugima". U našoj ljudskoj prirodi je potreba da se dopadnemo drugima i da pripadamo nekome. To je, u stvari, adaptivni mehanizam razvijen evolucijom. U praistoriji ljudi su živeli u plemenima. Takve zajednice pružale su sigurnost. Preživljavanje je zavisilo od toga da li će neko živeti u skladu sa zajednicom, ili će postati izgnanik. Postojale su konsekvence ako se neko razlikuje od uobičajenog. Pojedinac kojeg bi izbegavali, ili koji bi bio izolovan, na kraju bi morao da se potpuno sam bori za preživljavanje u neprijateljskom okruženju. Dakle, uklapanje u društvo je bilo normalan obrazac preživljavanja.
Ova paralela ima smisla i danas, pogotovo ako imamo u vidu da su ljudi koji imaju "sindrom udovoljavanja drugima" uglavnom nastojali da udovolje svojim roditeljima (a možda to i dalje rade). Svedočenja psihologa ukazuju da preterano udovoljavanje drugima uglavnom vuče korene iz detinjstva.
Jaka potreba da se udovolji nekom često nastaje kao mehanizam da se izađe na kraj sa roditeljima koji uslovljavaju svoju ljubav i pažnju. To je čest slučaj kod autoritarnih roditelja, koji daju primat poslušnosti, disciplini, ne trpe greške i strogo ih kažnjavaju. U takvim uslovima dete će možda vrlo rano naučiti sledeće: da mora da bude savršeno, da se striktno drži pravila i, u krajnjoj meri, da čini sve što je u njegovoj moći da udovolji onome ko se brine o njemu. Takvo ponašanje, baš kao i kod pripadnika plemena, ima istu logiku: radi ono što donosi rezultat i budi dobar da bi ispunio svoje potrebe.
Na nesreću, takvo ponašanje, koje je možda u detinjstvu imalo smisla, ne preraste uvek u korisno ponašanje kod odraslih. To je posebno slučaj kad potreba da udovoljimo drugima počne da nam stvara pritisak u životu i negativno utiče na kvalitet našeg života.
Šta ukazuje da udovoljavate drugima (više nego što bi to bilo razumno)
* Prelazite svoje granice i ograničenja, zadovoljavajući svačije potrebe, osim svoje.
* Radije ćete razočarati sebe i ići nasuprot onoga što želite, nego da razočarate druge.
* Pomerate svoje planove i rasporede da biste se prilagodili i učinili da je ljudima oko vas ugodno, ne uzimajući u obzir šta bi najbolje odgovaralo vama.
* Potiskujete osećanja i teško vam je da iskažete kada vas povredi nešto što su drugi uradili.
* Lako vam je da napustite i prenebregnete sebe; to vam postaje druga priroda.
* Ljuti ste na sebe zato što niste u stanju da se založite za sebe i govorite u svoju korist.
* Često se osećate neautentično, kao da ne živite život koji hoćete, i ne pod svojim uslovima.
* Prioritet vam je da osigurate da se dopadate drugima i da oni odobre ono što radite.
* Slušate spoljašnje "trebalo bi" umesto unutrašnjih potreba.
* Tražite spoljašnju potvrdu i žudite za njom, da biste regulisali svoju anksioznost ili osećaj da niste na svom mestu.
* Cenite stav i stručno mišljenje svih drugih, nauštrb sopstvene unutrašnje mudrosti.
Kada se radi o udovoljavanju drugima, od koristi je da zapazimo koliko je to često i intenzivno. Kao što smo već rekli, uglavnom svi mi hoćemo da udovoljimo drugima. Pravo pitanje je - u kojoj meri? Možemo da postavimo skalu od 1 do 10. Ako povremeno udovoljavamo drugima i na toj skali bismo dali sebi od 1 do 5, to zaista nije za brigu. Ali, ako vidimo da bismo na toj skali dali sebi od 6 do 10, potrebno je da se pozabavimo ovim pitanjem, zato što je verovatno da nam takvo ponašanje donosi povećan stres i loše utiče na naše blagostanje.
Kako da prekinemo tendenciju da udovoljavamo drugima, ukoliko škodi nama samima
Prihvatite sebe
Pošto je udovoljavanje drugima često mehanizam opstanka, razmotrimo kako je to ponašanje nastalo i na koji način nam služi sada kada smo odrasli. Nema koristi od toga da kritikujemo sebe, govoreći da smo poput otirača. Jedan od najefikasnijih načina da se udaljimo od takvog ponašanja je da ne kažnjavamo sebe. Priznajući da naše ponašanje ima smisla i prihvatajući ga, stvaramo najbolju osnovu za promenu.
Sagledajte jasnu sliku o tome gde ste sada
U stvari, napišite prikaz ili nacrtajte dijiagram. Bitno je da napravite vizuelni prikaz. Ispitajte svoje domete i ograničenja. Ukažite na one oblasti u životu i odnosima u kojima osećate da ste se isuviše napregnuli ili koje vas čine ogorčenim. Udubite se u svoja osećanja i način na koji ste ih potisnuli. Zapazite gde se osećate neautentično, ili kao da niste potpuno ono što jeste. Sagledajte načine na koje ste razočarali sebe da ne biste razočarali druge. Napravite spisak svih "treba" koje trenutno imate na umu i preispitajte da li to potiče od vas, ili od nekog drugog. Povežite se ponovo sa svojom unutrašnjom mudrošću i upitajte ima li neku poruku za vas. Postanite kreativni i istražite sve to bez osude, ali sa namerom da nešto promenite.
Razmislite šta biste voleli da promenite
Počnite da razmatrate kako biste voleli da se stvari promene. Imajte na umu ovo pitanje: "Kad ne bih toliko udovoljavao drugima i zanemarivao sebe i svoje potrebe, šta bih radio, mislio i osećao/la"? Budite što konkretniji. Vizualizujte naslikajte novu sliku buduće verzije sebe.
Odaberite odakle biste voleli da počnete da menjate stvari
Na primer, ako vam je postavljanje granica posebno teško, udubite se u tu neugodnu oblast. Formirajte "Ako/Onda" tvdrnje koje su vam zgodne, pa ih primenite. Na primer:
* Ako mi traže da uradim nešto što nisam u stanju, uvažiću svoje prioritete i ljubazno odbiti.
* Ako primetim da zanemarujem sopstvene potrebe, reći ću šta bih ja više voleo.
Napravite nekoliko ovakvih afirmacija koje su najprimenljivije na vašu posebnu situaciju.
Ponavljajte
Najvažniji deo ove vežbe je ponavljanje. Tako se stvaraju nove veze i obrasci u mozgu. Promena se odvija delovanjem. Ako hoćete da prestanete da previše udovoljavate drugima, onda treba da stalno vežbate kako da najpre pođete od sebe.
Rezime
Promena duboko ukorenjenog obrasca ugađanja drugima nije laka, posebno kada ona postane deo nečijeg identiteta. Kad se lišimo poznatih obrazaca, možda ćemo se osećati izgubljeno. Međutim, ako znamo da nam takvo ponašanje smeta zato što stvara pritasak u našem mentalnom i emocionalnom biću i u našim odnosima, treba da uradimo nešto da ga promenimo. To neće biti lako i moramo imati strpljenja sa samim sobom. A svakako je dobra stvar ako uspemo da uradimo nešto što nije lako.
Izvor: www.mindbodygreen.com
