U nezgodnim situacijama i vremenima nije lako biti strpljiv, čak i ako znamo da će nam nestrpljenje odmoći, a strpljenje pomoći. Ipak, stručnjaci kažu da je moguće da se naučimo da budemo strpljiviji.
Strpljenje se može definisati kao sposobnost da se ostane miran uprkos nevoljama, čekanju, frustraciji ili patnji, objasnila je u svojim istraživanjima prof. dr Sara Šnitker sa Univerziteta Bejlor (SAD).
Dr Šnitker se bavi proučavanjem strpljenja i drugih jakih strana ljudskog karaktera kao što su zahvalnost, opraštanje i velikodušnost. Njena proučavanja pokazuju da vredi učiti se strpljenju, pošto su, prema onome što je ona utvrdila, strpljivi ljudi zadovoljniji životom i imaju veće samopoštovanje kao i osećaj samokontrole, koji im pomaže da postignu životne ciljeve. Ona je takođe utvrdila da strpljivi ljudi ređe podležu depresiji i osećaju usamljenosti, kao i da ređe pate od glavobolja, proliva i čireva na organima za varenje.
Dakle, isplati se biti strpljiv. Kako da to postignemo? Evo šta savetuju psiholozi i životni treneri (life coach).
Prihvatite nelagodnost
Kad se nađete u situaciji koja vas frustrira, probajte da se zagledate u sebe, da postanete svesni šta osećate, da postanete svesni šta podstiče ta osećanja, kao i kakav vam je nivo energije. Možda ćete utvrditi da ste ljuti zbog nečega što vam je neko rekao prethodnog dana, ili zato što niste uspeli da se naspavate. Ili ste nervozni zato što ste se predugo zadržali u prevozu i sad nemate vremena za druženje koliko ste planirali, ili imate neki nerešen sukob sa porodicom, ili vas brine pregled koji ste zakazali kod lekara.
Ako postanete svesni konkretnih faktora koji vas u datom trenutku čine nestrpljivim, to može da vam pomogne da se smirite, ili da popravite situaciju, ili da naprosto budete manje nervozni. Čim se manje ljutite na ljude oko sebe, sa time dolazi i više strpljenja.
Preokrenite situaciju u svoju korist
Pogledajte na okolnosti iz drugog ugla. Na primer, ako vam je muka od svakodnevne vožnje od kuće do posla i sa posla, posmatrajte to kao priliku da slušate muziku, ili odslušate neki podkast, za koji inače ne biste imali vremena. Ili, ako vam kolege stalno traže da nešto uradite u poslednjem trenutku, prisetite se situacija kada ste vi tražili pomoć od porodice, prijatelja ili kolega.
Ovakvo preokretanje situacije se dobro slaže sa vežbanjem zahvalnosti. Probajte da redovno radite sledeće, tako da vam to postane navika: da svakog dana nabrojite tri stvari, male ili velike, za koje ste zahvalni u svom životu. Istraživanje objavljeno u časopisu Emotion je utvrdilo da zahvalnost za ono što imamo može da smanji naše nestrpljenje.
Sagledajte širu sliku
Ako nešto radite sa ciljem do kojeg vam je zaista stalo, to vam može pomoći da lakše i strpljivije prebrodite teškoće. Na primer, istraživanje na 400 osoba koje su trenirale za dobrotvorne maratone u Čikagu i Los Anđelesu, objavljeno u časopisu Journal of Personality, pokazalo je sledeće: oni koji su se spremali za maraton sa ciljem da sakupe novac kako bi se obezbedila čista voda školama u Africi, trenirali su redovnije i posvećenije nego oni koji su se prijavili samo da bi poboljšali svoju fizičku kondiciju. Dakle, kad počnemo da gubimo strpljenje, dobro je da se prisetimo sa kojim ciljem nešto radimo i koliko nam je to tog cilja stalo.
Planirajte unapred za stresne situacije
Još jedna strategija kojom možemo da izbegnemo nestrpljenje je da unapred planiramo dan, kako ne bismo sami sebe uvaljivali u dodatne teškoće. Na primer, nemojte sebi da organizujete sastanke tokom radnog dana toliko često da nemate vremena ni da jedete, odete u toalet ili da predahnete. Drugo, ako znate da vas čeka neka određena stvar, pripremite se baš za to. Na primer, ako idete u bolnicu, ili kod lekara, ponesite npr. svoje omiljene knjige i časopise kako biste mogli da korisno provedete vreme.
Kada se dobro pripremite, nećete strepeti od toga da ćete protraćiti vreme sedeći beposleni, ili da ćete morati da nekud jurite jer ne možete da stignete.
U opšte pripreme te vrste koje se mogu primeniti na svaki dan spadaju: da se dovoljno naspavate, zdravo hranite i imate vremena za vežbanje. Malo ljudi ima sposobnost da ostane dobre volje kad su neispavani i gladni. Obratite pažnju na svoje fizičko zdravlje i nastojte da regulišete stres, i to će vam pomoći da se izborite sa situacijama koje testiraju vaše strpljenje.
Vežbajte stvari koje pomažu strpljenje
Brza šetnja, džoging, meditacija na dah ili neka druga - sve su to stvari koje vam mogu pomoći da održite strpljenje kad osećate da vam ono izmiče. Pored toga, takve i slične tehnike, kad se redovno rade, mogu da pomognu da se vaš mozak unapred nauči da manje reaguje na izazivače stresa, kada se oni pojave.
Stari savet - da brojite do deset pre nego što nešto kažete u napetoj situaciji - zaista pomaže, objašnjava lajf kouč M. Dž. Rajan, autorka knjige Moć strpljenja.
A ako vam je 10 malo, brojte do 20, savetuje ona; to će pomoći da vas prođe impuls da momentalno planete i omogućiti vam da reagujete promišljenije.
Što se tiče meditacije, mnoštvo istraživanja ukazuje da meditacija značajno pomaže da se izborimo sa negativnim osećanjima kao što su bes, strepnja, stres i strah.
Pratite svoj napredak
Vežbanje strpljenja će vam mnogo lakše ići ako postavite sasvim konkretne ciljeve; zato odaberite onaj aspekt svog života za koji smatrate da mu treba više strpljenja i pratite da li ima poboljšanja, objašnjava Rajanova. Na primer, možete da odaberete da radite ne tome da budete strpljiviji sa svojom dečicom. Da biste pratili napredak, napravite dnevnu listu i pribeležite svaki put kad izgubite strpljenje, kao i svaki put kad uspete da ostanete strpljivi. Tako ćete na kraju nedelje moći da vidite da li ste i koliko napredovali. A svaki napredak je dobar, ma koliko da je mali!
"Što više budete vežbali strpljenje, i opraštali sebi kad ga izgubite, to pre ćete biti u stanju da uhvatite sebe u momentu. Na kraju to postaje automatski", napisala je Rajanova.
Počnite od malih stvari i ne odustajte
Kad počnete da svesno vežbate strpljenje (pomoću navedenih strategija), počnite od stvari koje je lako uraditi, savetuje profesorka psihologije na Univerzitetu Kalifornija, dr Kejt Svini. To, na primer, znači da ocenite sebe odličnom ocenom ako uspete da izdržite 10 minuta u redu u prodavnici bez gunđanja ili negativnih komentara. Nemojte da odmah od sebe očekujete da ćete zadržati strpljenje ako se upustite u neku raspravu unutar porodice, na primer. Od malog ka većem, malo-pomalo, sa upornošću, doći će i strpljenje u krupnijim stvarima.
"Nema brzog i lakog načina da se postane strpljiv. Ta veština se vežba ceo život. Potrebno je mnogo strpljenja da se stekne strpljenje", objasnila je u svom istraživanju dr Sara Šnitker
Izvori i stručne reference: www.everydayhealth.com, www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/17439760.2012.697185?journalCode=rpos20, https://brill.com/view/book/edcoll/9789047419648/Bej.9789004158511.i-301_012.xml, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27018609/, https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/jopy.12481, https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/jopy.12481
