Šta raditi kada se osećamo usamljeno?

usamljenostUsamljenost nije neuobičajeno osećanje, mada ponekad može da postane prilično opterećenje. Psiholozi preporučuju aktivnosti koje mogu da smanje osećaj izolacije, bilo da je on realan ili više subjektivan.

Pre svega, šta znači osećati se usamljeno? Neki ljudi mogu da budu sami a da se ne osećaju usamljeno. Neki drugi mogu da se osećaju usamljeno čak i kada su okruženi drugim ljudima. Nedostatak kontakata sa drugima jeste društvena izolacija, ali ona ne izaziva kod svakog istu reakciju i osećaj usamljenosti.

Usamljenost u pravom smislu reči je kada se osećate jadno kada ste sami. Dugotrajan osećaj usamljenosti u tom smislu može da čoveka emocionalno iscrpi i da učini da mu život izgleda sumoran i besmislen. Osećaj usamljenosti takođe može da dovede i do fizičkih simptoma, uključujući razne bolove u telu, probleme sa spavanjem, pa čak i oslabljen imunitet.

Dakle, šta raditi u tom slučaju? Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje mogu da nam pomognu da se izborimo sa osećajem usamljenosti i da ga uspešno prevaziđemo.

 

Pogledajte stvari iz drugačije perspektive

Ako razmotrite pitanje "šta znači biti sam" iz drugačije perspektive, možda će vam se misli i osećanja razbistriti. Usamljenost se javlja kada se vaše potrebe za društvenim interakcijama i drugim ljudima ne ispune. Međutim, razni ljudi imaju razne potrebe, pa usamljenost nije ista za svakoga. Na primer, neko ko provodi skoro svako veče sa prijateljima i dragim osobama može se osećati usamljeno ako se njegovo druženje svede na samo jednom nedeljno. A opet, neki ljudi koji više vole da budu sami savršeno su zadovoljno kada se vide sa prijateljima ili dragim osobama jednom nedeljno. Neko ko ima puno prijatelja može se osećati usamljeno kada se vrati kući, u kojoj živi sam. Osobe koje su u vezi, a nemaju dobre odnose, mogu se osećati usamljeno čak i ako su stalno zajedno.

Bilo kako bilo, istraživanja ukazuju da ma koliko da su bliski odnosi sa drugim ljudima važni za nas, ništa manje nije važna ni samoća - odnosno, kvalitet vremena koje provodimo sami. Samoća nam pruža priliku za kreativno razmišljanje, istraživanje sebe i otkrivanje sebe. Prema tome, kada ostanemo sami, umesto da se prepustimo osećaju usamljenosti, prihvatimo to kao priliku. Na primer, možemo da slušamo svoju omiljenu muziku. Možemo da se uzmemo neku dobru knjigu proze ili poezije, koja nas je nekad inspirisala, ili da pročitamo nešto novo. A možemo naprosto da sedimo u miru i uskladimo se sa svojim mislima i osećanjima. To smireno stanje možemo da iskoristimo i da posmatramo svoje misli i osećanja nepristrasno, kao svedok, kao da su to oblaci koji prolaze nebom naše svesti. To je i jedan od oblika meditacije.

 

Nađite razloge da budete zahvalni

Kada se osećamo usamljeno, može nam biti teško da uopšte pomislimo na nešto pozitivno; ali ako uložimo svesni napor u tom pravcu, to nam svakako može pomoći. Nije teško naći nešto za šta možemo biti zahvalni - npr. neki nedavni ugodan razgovor sa prijateljem, neki pozitivni momenti tokom dana kada smo se osećali radosno i sl. Ako se osećamo posebno zahvalni nekome, prava prilika je da ga pozovemo i kažemo mu to upravo kada se osećamo usamljeno. Ako baš ne možemo da nađemo nešto zbog čega bismo bili zahvalni sada, možemo da oživimo u mislima neko srećno iskustvo iz prošlosti.

Naučna istraživanja potvrđuju ovakav pristup. Jedno od njih, objavljeno 2019. u časopisu Aging, utvrdilo je da je, kod starijih osoba, vežba svakodnevnog pisanja o tome za šta su zahvalni smanjila njihov osećaj usamljenosti, pa čak i popravila opšte zdravlje!

 

Ispunite kuću zvukovima

Za neke ljude kombinacija osećaja usamljenosti i tišine u kući može da bude posebno stresna, pa čak i zastrašujuća. U tom slučaju je preporučljivo ispuniti kuću zvukovima. Što se tiče muzike, činjenicu da ona može da nam "podigne" raspoloženje potvrđuju naučne studije. Slušanje audio-knjiga takođe može da bude od velike pomoći. Pa čak i to da otvorimo prozore i čujemo ptice koje pevaju u blizini ili razgovor slučajnih prolaznika može da bude sredstvo da stvorimo osećaj povezanosti sa svetom oko sebe i ublažimo usamljenost.

 

Pozovite prijatelja

Ovaj savet vam možda izgleda kao da otkrivamo toplu vodu, međutim, ne smemo da potcenjujemo uticaj razgovora sa drugom osobom, čak i ako nismo u prilici da je vidimo lično. Jedno istraživanje iz 2021. godine (specifično tokom pandemije kovida) utvrdilo je da su redovni telefonski razgovori od samo 10 minuta sa drugim ljudima uspeli da značajno umanje osećaj usamljenosti koji je u vreme pandemije bio posebno izražen kod mnogih.

 

Učinite svoje kontakte sa drugima sadržajnijim

Kad razmatramo usamljenost, moramo da znamo da samo to što smo okruženi drugim ljudima ne mora obavezno ublažiti usamljenost. Jedno istraživanje iz 2021. godine je otkrilo da boravak u okruženju gde je previše ljudi čak povećava osećaj usamljenosti!

Kvalitet interakcija sa drugima često je presudniji nego kvantitet. Mirno veče provedeno sa bliskim prijateljem, na primer, može da vas ispuni mnogo više nego ako se nađete sa velikom grupom površnih poznanika. Zato, kada osećate da vam je potrebno društvo, nađite način da vaša komunikacija bude što sadržajnija.

Razgovarajte o svojim osećanjima i ličnim iskustvima. Slušajte pažljivo šta vam drugi ljudi zaista govore. Razgovarajte o stvarima koje su vam važne - poslu, zajedničkim interesovanjima, kreativnim projektima.

 

Izađite napolje

Promena okruženja može da nam skrene pažnju sa osećaja usamljenosti. Osim toga, ako izađemo iz kuće, imamo i priliku da sretnemo druge ljude i da se podsetimo da nismo sami na svetu. Možemo da odemo u svoj omiljeni park, da se izvezemo biciklom negde van grada, ili da naprosto prošetamo po okolini. Ako smo sportski nastrojeni, možemo da odemo na duži džoging. Sve to će nam pomoći i da bolje spavamo, a istraživanja kažu da je osećaj usamljenosti često povezan i sa lošijim kvalitetom sna.

 

Pričajte o svojim osećanjima

Često nejasna osećanja koja se odvijaju u pozadini uma stvaraju osećaj da nas nešto stalno pritiska. Međutim, kada ta osećanja izrazimo i formulišemo rečima, to može smanjiti njihov opretećujući uticaj. Isto tako, kada bliskim ljudima poverimo šta nas muči, time im dajemo priliku da nam, u skladu sa svojim mogućnostima i shvatanjem, pomognu da se izborimo sa svojim problemom.

 

Iznesite na površinu svoju kreativnu prirodu

Kreativna interesovanja, poput pisanja, slikanja i muziciranja doprinose boljem mentalnom zdravlju. Ako vam te aktivnosti donose radost, osećaj povezanosti i ispunjenja, one će svakako doprineti i da prevaziđete osećanje usamljenosti i tuge.

 

Nađite aktivnost koja vas potpuno okupira

Ako uspete da nađete neku aktivnost u koju možete da se upustite srcem i dušom, koja vas potpuno okupira, to je odličan način da prevaziđete osećaj usamljenosti, jer u stanju potpune fokusiranosti na određeni objekat svi ostali oseti i osećanja privremeno gotovo potpuno izblede. Jedno istraživanje sprovedeno tokom ograničenja kretanja prilikom epidemije kovida u Kini utvrdilo je da su ispitanici koji su izvestili da su našli aktivnost na koju su mogli da se potpuno fokusiraju doživljavali više pozitivnih osećanja i manje usamljenosti.

 

Družite se sa životinjama

Istraživanja pokazuju da je prisustvo kućnog ljubimca korisno za usamljene i starije osobe. Ako nemate svog kućnog ljubimca, možda možete da pričuvate nekog ljubimca svojih prijatelja. Pored toga, postoje na hiljade veoma slatkih video-klipova sa kucama, macama i drugim domaćim životinjama, koji zaista mogu da razvedre i oraspolože skoro svakog.

 

Skinite se sa društvenih mreža

Iako društvene mreže izgledaju kao privlačan način da se održi veza sa drugima, one ponekad (ako ne i često) samo povećavaju osećaj usamljenosti. Naučna istraživanja ukazuju da poređenje sebe sa drugima na društvenim mrežama naročito može da bude povezano sa jačanjem osećaja usamljenosti. Ukratko, ako hoćete da uspostavite kontakt sa nekim, bolje je da isključite aplikaciju i umesto toga mu pošaljete sms poruku ili ga pozovete.

 

Uradite nešto do čega vam je stalo

Usamljenost ponekad može da nam okupira misli do te mere da nam je teško da mislimo na bilo šta drugo, uključujući i stvari u kojima obično uživamo. Pa ipak, hobiji ili stvari koje volimo ili koje za nas imaju smisla - bilo da je to joga ili pečenje kolača - mogu da nas "spuste" na zemlju i pomognu da nađemo unutrašnji mir. I inače istraživanja potvrđuju da hobiji i relaksirajuće aktivnosti doprinose mentalnom zdravlju u celini.

 

I to će proći

Ma koliko da nas usamljenost ponekad obuzme, ona neće trajati večno. Čak i ako to samo konstatujemo, doživećemo određeno olakšanje. Isto tako, treba da znamo da je osećanje usamljenosti široko rasprostranjeno, pa da svakako nismo jedini koji se tako osećamo.

 

Izvori i stručne reference:

www.healthline.com, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7270868/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7321652/, https://link.springer.com/article/10.1007/s10902-021-00367-4, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31043126/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8528311/ , www.nature.com/articles/s41598-021-97421-1, https://jamanetwork.com/journals/jamapsychiatry/fullarticle/2776786, www.nature.com/articles/s41598-021-03398-2, https://royalsocietypublishing.org/doi/full/10.1098/rspb.2020.1811, https://journals.sagepub.com/doi/full/10.1177/2055102920913235, www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/00981389.2018.156410, https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0242043, https://newsinhealth.nih.gov/2018/02/power-pets, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7375895/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7820562/, https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0139777, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7321652/

 


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bijonse, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 246