Povremeno, i ne u smislu da se lenčari, važno je da tokom dana imamo makar neki period kada, kako se u narodu kaže, "pustimo mozak na otavu". Um koji neprekidno radi usmereno, bez predaha, na kraju počinje da gubi sposobnost da funkcioniše ispravno.
Koliko vremena dnevno provedete sami sa svojim mislima? Odnosno, koliiko vremena ne pričate ni sa kim, ne slušate jutjub, ne proveravate društvene mreže, ne skrolujete po ekranu ili ne gledate neki video-klip ili televiziju jednim okom?
Kada ne radimo ništa od toga, već naprosto pustimo misli da slobodno teku, psiholozi to nazivaju: periodom kada um ne radi aktivno, mentalnom relaksacijom (engleski: downtime).
Ljudskom umu su potrebni periodi neaktivnosti tokom dana, baš kao što je našim mišićima potreban odmor da se oporave od, recimo, nekog intenzivnog treninga ili fizičkog rada.
Mentalne pauze tokom dana (kada ne rešavate nikakav problem niti primate nove informacije) pomažu da se popravi raspoloženje, poboljša efikasnost, kao i da se poboljša sposobnost da se koncentrišemo i obratimo pažnju na nešto, objasnili su psiholozi sa Klinike Klivlend.
Sa druge strane, ako ne pravimo nikakve pauze te vrste, to može da doprinese hroničnom stresu i sagorevanju (i svim drugim zdravstvenim problemima koji idu sa tim). Setite se, na primer, kako se osećate kad radite nekoliko dodatnih sati dnevno i preskočite pauzu za ručak.
Po rečima dr Dejvida Spigela, direktora Centra za stres i zdravlje Univerziteta Stanford, pre trideset, dvadeset, pa možda i samo deset godina, mogli ste da "pustite mozak na otavu" dok putujete kući sa posla, čekate u redu u prodavnici, ili u liftu. Međutim, danas svi imamo "pametne" telefone koji nas neprekidno zasipaju informacijama i nude nam da nešto uradimo, konzumiramo ili nešto da mislimo o tome tokom svakog dodatnog minuta (ili nekoliko sekundi) koje imamo za sebe.
Baš kao što mozak reorganizuje sećanja i odbacuje nepotrebne informacije tokom sna, i u budnom stanju je mozgu neophodno vreme neaktivnosti kako bi uvideo veze između stvari koje već znamo i novih informacija koje smo nedavno primili, objašnjava dr Spigel.
Dokolica uma nam je neophodna tokom dana kako bismo uspeli da sintetizujemo sve što nam se događa, objašnjava dr Aleks Dimitriu, psihijatar i lekar za san iz bolnice Menlo Park u Kaliforniji. "Sa pojavom 'pametnih' telefona sve naše vreme dokolice nam je oduzeto", kaže on.
Šta je to dokolica uma?
Šta je tačno slobodno vreme, ili dokolica uma? To su periodi kada naš um ne sledi nikakav pravac niti svesni napor da se fokusira, bilo da taj pravac diktiraju naše sopstvene emocije, ili spoljašnji stimulansi, poput društvenih mreža il televizije. Dokolica uma ne znači isto što i dosađivati se ili buljiti u zid. Da bi se postigao efekat dokolice uma, potreban je makar nizak nivo ometanja, na primer da radimo nešto sasvim jednostavno: nije slučajno što postoji uzrečica da najbolje ideje dolaze dok se tuširamo.
U nauci i umetnosti je poznat fenomen da rešenje kompleksnih problema ili ideje za izuzetna dela često ne dolaze naučnicima ili stvaraocima onda kada intenzivno misle i trude se da reše baš taj konkretan problem, već često u trenucima kad potpuno prebace pažnju i počnu da rade nešto sasvim drugo.
Kako obezbediti dokolicu umu?
Kako da obezbedimo neophodnu dokolicu uma? Prof Spigel, Dr Dimitriu i dr Zahari Irving (profesor filozofije i kognitivnih nauka na Univerzitetu Virdžinija) preporučuju sledeće:
* Idite u šetnju. I nemojte da ponesete telefon.
* Operite suđe, istuširajte se, ili radite neke jednostavne kućne poslove. I radite to ne slušajući muziku ili tv ili radio (a telefon utišajte).
* Budite u tišini. Naprosto, provedite u tišini bar 10 minuta svakog dana.
* Zastanite na trenutak pre nego što pređete sa jedne aktivnosti na drugu. Pre nego što pređete na sledeći zadatak, ili posao, zastanite da udahnete nekoliko puta duboko i osvrnete se oko sebe. Ako ste na poslu, udaljite se od kompjutera.
Verovatno se pitate zašto na ovom spisku nema meditacije? Nisu svi oblici meditacije isti i ne dopuštaju svi umu da slobodno luta. Na primer, ako pratite svoj dah, to je sjajno da razbistrite i smirite misli i osećanja, ali to nije dokolica za um (zahteva usmerenje i intenzitet koncentracije). Međutim, neki drugi oblici meditacije, koji puštaju um da slobodno luta bez koncentracije možda mogu da se uklope u ovaj koncept "mentalne dokolice".
Još neke stvari vam mogu pomoći da obezbedite sebi "mentalnu dokolicu":
* Postavite sebi granice i ne padajte u iskušenje da postavljate sebi previše zadataka kod kuće i na poslu.
* Napravite fizičku granicu između prostora kod kuće u kojem radite, i prostora u kojem živite. Odredite koje vam je mesto za rad i ne vraćajte se na njega kad rešite da se opustite.
* Podesite alarm da vas podseti da pređete na nešto drugo ako ste skloni da se zakopate na nekom poslu, ili na društvenim mrežama, pa izgubite pojam o vremenu. Odredite vreme za te aktivnosti, ali odredite i vreme kada ćete prestati sa njima.
Izvori i stručne reference: www.everydayhealth.com, www.frontiersin.org/articles/10.3389/fnhum.2014.00074/full, /www.pnas.org/doi/10.1073/pnas.1900390116, https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31229660/, https://psycnet.apa.org/record/2023-04894-001?doi=1, www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0191308518300054
