Hlorofil je sastojak iz biljaka koji skuplja svetlost i koristi je za stvaranje energije. On daje biljkama zelenu boju i za biljke je ono što je krv za čoveka. Hlorofil blagotvorno utiče na organizam čoveka, od alkalizovanja organizma, do zaštite od raka.
Istraživanje Državnog univerziteta Oregon, prilikom testiranja na umerenu izloženost kancerogenim materijama iz životne sredine, otkrilo je da hlorofil iz zelenog povrća štiti od raka. Zaštitni mehanizam hlorofila je jednostavan, objašnjavaju naučnici - on vezuje i izoluje kancerogene materije u gastrointestinalnom traktu i „sprovodi“ ih iz organizma.
Majkl T. Simonič iz Linus Pauling instituta kaže da hlorofil pomaže u borbi protiv rasta kancerogenih ćelija i deluje kao antioksidans u organizmu. Hlorofil deluje na kancerogene materije koje se nalaze u gljivicama zaraženim žitaricama i orašastim plodovima, koje se stvaraju kada se meso priprema na visokim temperaturama, kao i na one koje se nalaze u zagađenom vazduhu, i pomaže organizmu da ih izbaci pre nego što načine štetu. Odnosno, hlorofil blokira metabolizam hemikalija tzv. prokancerogena koje oštećuju DNK. Štiteći DNK od oštećenja, sprečava se razvoj kancera. Zato je važno jesti salatu od sirovog povrća pre nego što unesete neke od ovih supstanci, na primer, pre nego što pojedete prepečenu šniclu – ako biste hlorofil uneli posle, korist bi bila mala, jer bi kancerogene materije već stigle u organe za varenje. Najjednostvanije rečeno, uključite što više hlorofila, odnosno što više sirovog voća i povrća u ishranu, kako biste se zaštitili.
Antioksidativno delovanje hlorofila, prema Enciklopediji biljne medicine, može da snizi rizik od razvoja određenih vrsta raka. Hlorofil pomaže i u dovođenju kiseonika u organizam, što ometa napredovanje kancera. Hlorofil efikasno „dostavlja“ magnezijum i pomaže krvi da prenese kiseonik do svih ćelija i tkiva.
Šta još čini hlorofil? Poznato je da poboljšava cirkulaciju, varenje, imunitet i organe koji čiste (detoksikuju) organizam, što dalje na različite načine doprinosi zdravlju.
Između ostalog hlorofil i:
* Čisti krv, povećava nivo kiseonika u krvi, doprinosi boljoj krvnoj slici.
* Detoksikuje organizam.
* Bogat je enzimima koji brzo podmlađuju ćelije.
* Bogat je aminokiselinama.
* Izvlači toksine iz jetre i poboljšava funkciju jetre.
* Reguliše nivo kalcijuma u organizmu.
* Alkalizuje organizam, deluje kao antioksidans, bori se protiv infekcija u organizmu.
* Deluje protiv upala, pomaže u isceljivanju rana, eliminiše zadah iz usta i neprijatan miris tela.
* Hrani srčana tkiva gvožđem i magnezijumom.
* Pomaže u regulisanju menstruacije.
* Revitalizuje vaskularni sistem.
* Poboljšava zdravlje zuba i desni.
* Koristi kod problema sa povišenim nivoom šećera u krvi.
* Doprinosi stvaranju zdrave crevne flore.
* Pomaže kod slučajeva anemije izazvane nedostatkom proteina.
* Vezuje za sebe i izbacuje teške metale iz organizma.
Kako uneti više hlorofila u organizam?
Svaka zelena biljka koju pojedete sadrži određeni nivo hlorofila, ali neke vrste imaju više hlorofila od drugih. Uopšteno govoreći, što je boja voća ili povrća tamnije zelena, to ono sadrži više hlorofila; tamnozeleno lisnato povrće (kelj, rukola, blitva, spanać...) je najbogatije hlorofilom. Začinske biljke poput peršuna i lista korijandera takođe su odličan način da obogatite ishranu hlorofilom. Plavo-zelene alge, npr. spirulina i hlorela, takođe su bogate hlorofilom, isto kao i svi izdanci (klice). Pšenična trava, ječmena trava i trava lucerke spadaju u najbogatije izvore hlorofila. Sok od ovih trava moćan je u detoksikaciji organizma.
Hlorofil se lako apsorbuje i asimiluje u organizmu. Organsko povrće i voće ili sveže isceđeni sokovi od njih su najbolji način da unesete najviše hlorofila u organizam. Hlorofil se može uneti i putem suplemenata.
Proizvodi u vezi sa člankom
Mlada pšenica u prahu organska
Mladi ječam u prahu organski
Lucerka (alfalfa) u prahu organska
