Nedavno su kanadski istraživači pokazali da antibiotici izazivaju duboke poremećaje crevne ravnoteže (homeostaze). Po rečima istraživača, sve do sada, šteta koju ljudskom zdravlju donosi nepotrebna primena antibiotika bila je prilično potcenjena.
U svom gastrointestinalnom traktu, ljudi imaju nekoliko kilograma mikroorganizama! Nedavna istraživanja ukazuju da taj ekosistem mikroba na razne načine igra kritično važne uloge za naše zdravlje. Nedavno su kanadski istraživači, radeći na miševima, opisali brojne interakcije između crevnih mikroba i domaćina i pokazali da antibiotici donose duboke poremećaje crevne ravnoteže (homeostaze). To istraživanje je objavljeno u časopisu Antimicrobial Agents and Chemotherapy.
Prijateljske bakterije nas štite
Po rečima istraživača Univerziteta Britanska Kolumbija, koji su sproveli ovo proučavanje, crevni mikroorganizmi nam pomažu da svarimo hranu, snabdevaju nas vitaminima koje ne možemo da sami proizvedemo i štite nas od mikroorganizama koji izazivaju bolesti, a imaju i druge značajne funkcije. U ovoj studiji, istraživači su koristili moćne tehnike spektrometarske analize mase da detektuju, identifikuju i izmere količine više od dve hiljade molekula koje su izdvojili iz crevnog sadržaja miševa. Nakon što su dali miševima antibiotike, obavljena je druga spektrometarska analiza, koja je otkrila potpuno drugačiji metabolički pejzaž. Brojčano stanje 87% vrsta molekula koji su u prvoj analizi detektovani smanjilo se od dva puta do 10000 puta.
Najdrastičnije su se izmenili ćelijski putevi koji uključuju steroidne hormone, eikonazoidne hormone, šećer, masne kiseline i žučnu kiselinu. Ti hormoni imaju veoma važnu funkciju po naše zdravlje. Oni kontrolišu naš imuni sistem, reproduktivne funkcije, balans minerala, metabolizam šećera i mnoge druge važne aspekte ljudskog metabolizma.
Nove mogućosti za lečenje
Ova otkrića imaju dve važne implikacije, saopštio je vođa istraživačkog tima, dr Kaetano M. Antunes. "Prvo, naš rad pokazuje da nepotrebno korišćenje antibiotika ima štetan uticaj na ljudsko zdravlje, koji je dosad bio potcenjen. Takođe, činjenica da naši crevni mikroorganizmi kontrolišu tako važne molekule ukazuje na mogućnost da manipulacija crevnom florom može da se koristi da se deluje na bolesti koje imaju hormonsko ili metaboličko poreklo (kao što su imunodeficijencija, depresija, dijabetes i druge). Ali, potrebna su dalja proučavanja kako bi se tačno razumelo kako naše prijateljske baterije deluju na ubličenje ljudske fiziologije, i da se nađu načini da se to znanje upotrebi da bi se poboljšalo ljudsko zdravlje". 1
Namirnice koje sadrže probiotike
Pošto je crevna flora ovako bitna za celokupno zdravlje, dobro je i povesti računa o njoj, pogotovo ako ste bili na terapiji antibioticima. Poznato je da postoje namirnice bogate probioticima, prijateljskim bakterijama koje žive i u našim crevima, koje pomažu obnavljanje crevne flore. U najpoznatije tzv. probiotičke namirnice spadaju:
- jogurt
- kefir
- kiseli kupus
- turšije od povrća (spremljene bilo na klasičan, bilo na makrobiotički način, tzv. "brze turšije")
- crna čokolada
- spirulina
- miso supa
- tempeh
- kombuha (fermentisani prirodni napitak)
1 Izvor: L.C.M. Antunes, J. Han, R.B.R. Ferreira, P. Lolic, C.H. Borchers, and B.B. Finlay, 2011. Effect of antibiotic treatment on the intestinal metabolome. Antim. Agents Chemother. 55:1494-1503.
