Sibirska čaga postala je vrlo popularna zahvaljujući knjizi "Odeljenje za rak“ nobelovca Aleksandra Solženjicina, u kojoj piše o svom izlečenju od karcinoma pomoću čaja od čage posle neuspešnog lečenja po klinikama.
Danas se na čagi vrše mnoga istraživanja i sve više ljudi otkriva njenu isceliteljsku moć. Čaga (lat. Inonotus obliquus) je parazitska gljiva na brezi koja podseća na nagorelu izbrazdanu koru. Raste u šumama breza širom Severne i Istočne Evrope, Rusije i Koreje. Najzastupljenija je u tradicionalnoj ruskoj i istočnoevropskoj medicini. Hiljadama godinama čaga se koristi u Evroaziji, gde je zbog svoje lekovitosti bila poznata i pod nazivima "dar od Boga“ i "kraljica bilja“.
Najjači antioksidans
Moderna istraživanja su pokazala da je čaga puna biološki dragocenih aktivnih materija, od kojih neke ne sadrži nijedna druga biljka. U njenom sastavu nalaze se fenolna jedinjenja, melanini, triterpenoidi i mali procenat betulinske kiseline. Najmoćnijim oružjem ove gljive smatra se tzv. „čagina kiselina“, koja prema istraživanjima ruskih naučnika normalizuje metabolizam i lekovito deluje na sve organe i tkiva ljudskog organizma. Čaga je najjači poznati antioksidans. Biljke poput aronije i goji bobica nisu joj ni blizu po antioksidativnim vrednostima.
Prevencija protiv malignih promena
Čaga je prirodni borac protiv tumora zahvaljujući betulinskoj kiselini, koja sprečava razvoj raka i uništava kancerogene ćelije, pritom ne menjajući zdrave. Deluje protiv raka dojke, jajnika, vrata materice, prostate, pluća, želuca, slezine, mozga i timusa kao i leukemije, melanoma i limfoma. Čaga svojim moćnim protivupalnim delovanjem i mehanizmom apoptoze uništava deformisane ćelije. Korisna je i kao dodatak konvencionalnim sredstvima za hemoterapiju, jer ublažava njihove nuspojave i jača imunitet.
Deluje protiv stresa
Čaga je moćan adaptogen, što znači da deluje protiv stresa, koji uzrokuje 90 odsto svih bolesti. Sovjetska vlada je svojevremeno svojim sportistima i astronautima naredila da koriste adaptogene za poboljšanje umnih i telesnih sposobnosti. Jedan od njih je bila i čaga, koja se pokazala najdelotvornijom.
Štiti zglobove i vene
Ruski naučnici uspeli su da proizvedu kreme od čage za zglobove i vene. Razvili su sistem mikrokapsula, koji omogućava sastojcima čage da lako prodru u kožu i deluju neposredno u zglobu, u žarištu oboljenja. Taj lek ublažava bol, zaustavlja grčenje mišića, podstiče uklanjanje soli i toksina iz zglobova, osetno usporava njihovo starenje i razaranje hrskavičnog tkiva. Izveštaji iz klinike u Vladivostoku navode stopostotno izlečenje od psorijaze, što se jako retko postiže kod te bolesti.
Aktivne komponente u čagi deluju: antioksidativno, antikancerogeno, antitumorski, antivirusno, imunostimulativno, analgetski, antiupalno
Spoljašnji slojevi su korisniji
Čaga sadrži više od dvadeset vrsta heteropolisaharada, među njima beta glukan, kompleks huminskih kiselina, lantosterole, tripertene, polifenole, visok nivo melanina, lipide, kalijum, cink, gvožđe i bakar. Međutim, ovi nutrijenti su koncentrisani uglavnom u dva spoljašnja sloja čage. Unutrašnji sloj smeđe boje, nalik na plutu, služi samo da sprovodi hranljive materije koje gljiva uzima iz breze (iako on može da čini 10 do 90% ukupnog tela gljive). Ako se čaga prodaje u prahu, obično su samlevena sva tri sloja i ta mešavina je onda znatno manjeg nutritivnog kvaliteta nego kad biste koristili samo komadiće čage koji se sastoje od srednjeg i gornjeg sloja, tamnije su boje i sadrže znatno veću koncentraciju nutrijenata nego prah (ili kapsule) u kojima su pomešana sva tri sloja.
Spisak gotovo svih naučnih istraživanja o čagi, i njihov kratak sadržaj, možete naći na ovom linku: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed?term=inonotus%20obliquus
VAŽNA NAPOMENA:
Čaga nije zamena za medicinsku terapiju bilo koje bolesti, već samo lekovita biljka koja može da pomogne terapiji.
Zahvaljujemo Lidiji Janjić za fotografiju čage snimljene u Srbiji
A. Milinković
Visokokvalitetnu čagu poreklom iz Srbije, organsku, možete naručiti preko ovog linka.