U moru dijeta, naročito pomodnih, koje obećavaju kule i gradove, veliki je broj onih koje na kraju razočaraju svoje korisnike. U svakom slučaju, ne postoji nijedna dijeta koja bi odgovarala svakom - ona koja zaista koristi jednoj grupi ljudi, drugoj ne donosi nikakvu dobrobit, a trećima čak i škodi. Intuitivna ishrana je pravac koji tek odnedavno stiče popularnost. To je način ishrane potpuno suprotan dijetama, čak se može nazvati i antidijetom, ali nutricionisti kažu da ona zaista može da vam pomogne da unapredite kvalitet svog života.
Termin "intuitivna ishrana" skovale su 1995. godine dve nutricionistkinje-dijetetičarke iz Kalifornije, Evelin Trajbol i Eliz Reš, i svoj program izložile u knjizi "Intuitivna ishrana: revolucionarni program koji daje rezultate". Nakon toga su objavile još jednu knjigu u kojoj razrađuju tu temu, "Praktikum intuitivne ishrane: deset principa za stvaranje zdravog odnosa prema hrani".
Osnovna stvar koju je potrebno razumeti o ovom pristupu je sledeća: intuitivna ishrana nije dijeta. Iako se u savremenoj kulturi ishrane, koja je opterećena dijetama, "intuitivna ishrana" često pominje kao neka vrsta dijete, to nije tačno određenje, objašnjavaju autorke pomenutih knjiga. Mi smo se rodili sa znanjem kako da jedemo. Intuitivna ishrana nas ponovo povezuje sa tom urođenom sposobnošću. Zasnovana je na ideji "svesnog postupanja", ili, jednostavnije rečeno, povezanosti i reagovanja na fizičke osete u organizmu. Da li vam vaš organizam u ovom trenutku kaže da treba da nešto gricnete? Ili da pojedete pun obrok? Ili kiflu? Ili salatu? Jednostavno - jedete kada osećate da ste gladni, i prestajete kada ste siti - bez obzira koliko vam je ostalo na tanjiru. To, takođe, nije povezano ni sa kojim posebnim periodom dana - mnogi ljudi jedu "kad je vreme" i čekaju da opet jedu "kad za to dođe vreme" - to je suprotno principu intuitivne ishrane. Isto tako, suprotno tom principu je da jedete ili ne jedete nešto zato što ste to jeli juče, ili zato što to jedu vaše kolege, prijatelji ili članovi porodice.
Ukratko, moglo bi se reći da je intuitivna ishrana praksa u kojoj ponovo počinjemo (ili se ponovo učimo) da slušamo signale sopstvenog organizma kad biramo šta i kada ćemo jesti, umesto da se upravljamo prema spoljašnjim uputstvima - što čine svi oni koji slede ovu ili onu dijetu.
Mnogi ljudi izgube zdravu orijentaciju u moru zabrana i preporuka koje razni sistemi dijeta nude. Umesto da se oslanjaju na zdrav, intuitivni osećaj, oni počinju da razmišljaju: "Da li će ovo da me izleči? Da li će ovo da mi škodi? Da li ću od ovoga da se ugojim?" Nažalost, nemoguće je da to znamo čisto mentalno, na osnovu promišljanja. Intuitivna ishrana je put oslanjanja na sebe - na sopstvene urođene sposobnosti da razlikujemo šta je dobro, a šta nije dobro za sve nas - a ne postoji čovek koji nema tu sposobnost, jer se svi sa njome rađamo.
Nekoliko istraživanja je ispitalo kako intuitivna ishrana utiče na one koji je praktikuju. Na primer, pregled 24 istraživanja obavljenih između 2006. i 2015., uglavnom na studentima, objavljen u časopisu Appetite, pokazao je da je "intuitivna ishrana povezana sa manje poremećaja u ishrani, pozitivnijom slikom o sopstvenom telu i boljim emocionalnim funkcionisanjem". I druga proučavanja podržavaju ideju da je intuitivna ishrana dobar način; na primer, istraživanje objavljeno 2013. u časopisu Public Health Nutrition je posebno istaklo da je intuitivna ishrana povezana sa "većom psihološkom dobrobiti, zdravijim načinom ishrane i stabilnijom telesnom težinom".
Za osobe koje su svoje shvatanja o ishrani zasnovale na različitim sistemima ishrane ili dijetama, može biti stresno da odbace ograničenja i pravila na koja su navikli da ih koriste u ishrani. Isto tako, oni se plaše da će se ugojiti. Međutim, u intuitivnoj ishrani je bitno da mi zaista ne znamo kako će naše telo reagovati - to jedino zna samo naše telo. Svi mi imamo genetski kod oblika, veličine, mase i težine koje je priroda namenila specifično našem organizmu. Dakle, to što ćemo početi da se hranimo u skladu sa signalima koje nam šalje naš organizam ne mora da uopšte da znači da ćemo smršati - jer to našem organizmu možda i nije potrebno. Matematički postavljene skale težine i opsega su samo teorije, a prave potrebe našeg organizma su stvarnost - stvarnost našeg fizičkog postojanja.
Isto tako, u ovakvom pristupu ljude plaši pomisao da će, ukoliko se okanu pravila i ograničenja u ishrani, početi da jedu npr. čokoladu, krofne i sladoled po ceo dan. Autorke knjige o intuitivnoj ishrani kažu sledeće: ukoliko ste sebe dugo vremena žestoko ograničavali u pogledu toga šta smete da jedete, kada to naglo popustite, možda ćete navaliti na hranu koju ste nekad branili sebi; ali ukoliko imate pošten, svestan i zdrav odnos prema jelu, vremenom će se to samo od sebe normalizovati. Kad možete da jedete šta hoćete, nema više "privlačnosti zabranjenog" i najverovatnije je da nećete hteti da jedete "džank hranu" po ceo dan.
Zaključak
Pristup ishrani koji odbacuje mentalne principe dijeta naglašava slobodu izbora hrane i praksu da se hranimo popustljivo, što je potpuno suprotno principima svih dijeta. Oni kojima razne dijete u prošlosti nisu donele fizičke i mentalne dobrobiti, možda će u ovom pristupu naći pravi način da uspostave zdrav odnos prema hrani.
Izvori i stručne reference:
www.everydayhealth.com, www.everhttps://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0195666315300635?via%3Dihub, https://pdfs.semanticscholar.org/f91d/4c6b9ada4b72b31d3c89889e63123a9d7173.pdf
