Maka (Lepidium meyenii) je biljka poreklom iz Perua. Raste na Andima, u surovim uslovima i na veoma velikim nadmorskim visinama iznad 4000 metara. Spada u porodicu krstašica (kao npr. brokoli i kupus), a u svojoj postojbini je dugo korišćena u ishrani (kao namirnica) i u medicinske svrhe.
Jestivi deo biljke je koren, koji može biti raznih boja, od belog do crvenog. Na našem tržištu, maka se uglavno koristi sušena u obliku praha, ali je takođe dostupna i u kapsulama. Ukus joj je orašast i zemljan. Mnogi maku u prahu dodaju u smutije, muslije i poslastice.
Veoma je hranljiva namirnica. Maka je veoma dobar izvor ugljenih hidrata, sadrži dosta biljnih vlakana i bogata je nekim važnim vitaminima i mineralima, kao što su vitamin C, bakar i gvožđe. Pored toga, ona sadrži razna biljna jedinjenja, uključujući glukozinolate i polifenole. U 30 g make sadrži se 20 g ugljenih hidrata, 4 g proteina i 1 g masti, a ima samo 91 kaloriju. Takođe, ova količina make daje 133% preporučenog dnevnog unosa vitamina C, 80% preporučenog dnevnog unosa bakra, 23% unosa gvožđa, 16% unosa kalijuma, 15% unosa vitamina B6 i 10% unosa mangana.
Može da olakša simptome menopauze. Tokom menopauze kod žena, prirodno smanjenje proizvodnje hormona estrogena može da izazove niz neprijatnih simptoma, u koje spadaju talasi vrućine (valunzi), oscilacije raspoloženja, razdražljivost i problemi sa spavanjem. Četiri proučavanja su ukazala da je maka pomogla da se ublaže simptomi menopauze, uključujući valunge i poremećaje spavanja. Pored ovoga, pročavanja na životinjama ukazuju da maka može da pomogne da se očuva zdravlje kostiju. To je takođe važno za žene, koje su izložene povećanom riziku od osteoporoze nakon menopauze.
Može da poboljša raspoloženje. Nekoliko istraživanja je ukazalo da maka može da popravi raspoloženje. Proučavanja su pokazala da je maka povezana sa smanjenjem anksioznosti i simptoma depresije, posebno kod žena u menopauzi. Pretpostavlja se da ovaj efekat bar delimično potiče od flavonoida kojima je maka bogata.
Može da poboljša pamćenje i učenje. U Peruu, domaće stanovništvo po tradiciji koristi maku da pomogne deci da bolje uče u školi. Da je to opravdano, ukazuju i neka savremena istraživanja na životinjama – npr. maka je pomogla pacovima koji su imali smetnje sa pamćenjem da bolje pamte i uče. Izgleda da je u tom pogledu crna maka efikasnija od drugih varijanti.
Može da smanji uvećanu prostatu. Uvećanje prostate, poznato pod imenom benigna hiperplazija prostate, uobičajen je problem kod starijih muškaraca. Uvećanje prostate može da izazove razne probleme sa mokrenjem. Nekoliko proučavanja na pacovima je pokazalo da crvena maka može da smanji veličinu prostate. Smatra se da su uzrok tome glukozalinati kojima je maka bogata. Ove supstance se takođe povezuju sa smanjenim rizikom od raka prostate.
Može da poboljša sportske rezultate. Maka prah je popularan suplement među bodi bilderima i atletičarima. Tvrdi se da može da pomogne da se poveća mišićna masa, snaga, energija i poboljšaju rezultati. Međutim, istraživanja su pokazala jedino da maka može da poveća izdržljivost. To su ukazala istraživanja na životinjama, a potvrdilo jedno manje istraživanje sa 14 biciklista, koji su nakon 14 dana konzumiranja suplemenata make svi uspeli da poboljšaju vreme za koje prevezu 40 km. Zasad nema naučnih dokaza da maka uvećava mišićnu masu i snagu.
Može da zaštiti kožu od sunca. Postoji jedno sasvim malo istraživanje na životinjama koje ukazuje da ekstrakt make (koncentrisan oblik ove biljke) kada se nanese na kožu, može da zaštiti od UV zračenja.
Povećava libido kod muškaraca i žena. Maka se najčešće reklamira kao efikasna u povećanju seksualne želje i tu tvrdnju podržavaju istraživanja.
Može da poveća plodnost kod muškaraca. Nekoliko malih istraživanja ukazuje na ovo.
Maka se lako može uključiti u ishranu (izvorno, ona i jeste prehrambeni artikal). Maka u prahu može se dodavati u smutije, muslije, ovsenu kašu, peciva, domaće energetske štanglice i sl. Nije poznato koja je optimalna količina make koju treba koristiti u medicinske svrhe. Ipak, u istraživanjima koja su koristila prah make obično je upotrebljavano od 1,5 g do 5 g make dnevno.
Izvori i stručne reference: www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21977053/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21977053, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16315492,, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12472620, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20691074, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27621241, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21840656, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20616517/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19689071, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16466876, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18784609, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24931003, www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1756464612000436,, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19781622, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20883261, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21977053/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21781063, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27648102, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20090350, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21780878, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16985902/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19585501, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15661081/
Proizvodi u vezi sa člankom
Maka prah organski
