Polba (Triticum dicoccum) je rusko ime za staru žitaricu koja se gaji verovatno još od 4-5 milenijuma pre nove ere. Tvrda je, rano sazreva i otporna je na gljivične infekcije. Njeno gajenje ne zahteva upotrebu veštačkih đubriva. Polba je mala, svetlosmeđa žitarica, sa primetnim slojem mekinja. Sirovo zrno polbe liči na pšenicu, ali kad se skuva, više podseća na ječam.
Od obične pšenice, polba se razlikuje po visokom sadržaju proteina, manjem sadržaju glutena, visokoj koncentraciji aminokiselina i vitamina B. Ima prirodan, očaravajući ukus. Kaša od polbe je veoma cenjeno tradicionalno rusko jelo. Polba je odličan izvor proteina, bolji od većine drugih žitarica. U 50 g sadrži se 6 g proteina, što je dobra vest za vegetarijance. A što je još bolje, ista količina polbe sadrži samo 170 kalorija; kad se uzme u obzir da daje osećaj sitosti, to čini polbu dobrom namirnicom da se uklopi u redukcione dijete (za mršavljenje).
Polba je veoma hranljiva - u 50 g sadrži se 5 g biljnih vlakana, 20% preporučene dnevne doze vitamina B3, 15% preporučene dnevne doze magnezijuma i cinka i 4% pdd. gvožđa. Magnezijum i cink su važni za kosti i imunitet, a vitamin B3 za kožu i druge važne procese u organizmu. Polba je bogatija biljnim vlaknima od većine često korišćenih žitarica - 1 šolja obezbeđuje 20% preporučenog dnevnog unosa vlakana. Biljna vlakna su važna ne samo za normalno funkcionisanje creva i ravnotežu crevnih bakterija, već doprinose sprečavanju naglih skokova šećera u krvi i regulaciji ukupnog i LDL (tzv. "lošeg") holesterola. Polba ima nizak glikemijski indeks, pa je preporučljiva i za one koji nastoje da regulišu nivo šećera u krvi.
Antioksidansi se često povezuju sa voćem i povrćem, međutim, integralne žitarice su i te kako bogat i značajan izvor ovih supstanci koje štite ćelije od oštećenja. Polba je odličan izvor polifenola, karotinoida i selena - supstanci koje se ubrajaju u antioksidanse. Dugoročna konzumacija namirnica bogatih biljnim polifenolima, kao što je to slučaj sa polbom, značajno doprinosi prevenciji tzv. "civilizacijskih" bolesti u koje spadaju dijabetes, srčana oboljenja, osteoporoza i neke neurodegenerativne bolesti. Jedan pregled 16 različitih istraživanja je, na primer, utvrdio da konzumacija tri porcije integralnih žitarica dnevno može da smanji rizik od nastanka dijabetesa za 32%, dok je drugi obimni pregled 45 istraživanja utvrdio da konzumacija 3 porcije integralnih žitarica dnevno smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 22% a od šloga za 12%.
Treba još napomenuti i da polba nije isto što i spelta, mada ih neki brkaju - to je sasvim druga vrsta žitarice.
Stručne reference:
s198958.gridserver.com/wordpress/wp-content/uploads/2014/09/Nutrition-Facts-for-Website-10-14-1.pdf, agriculturejournals.cz/publicFiles/40030.pdf, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25946219, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24158434, www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1756464615005691, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5397290/
