Postbiotici

postbioticiKao što je poznato, probiotici su dobre bakterije, a prebiotici su hrana za probiotike. Postbiotici nastaju kao rezultat metabolizma probiotika i predstavljaju materije korisne za ljudsko zdravlje. Najčešće se sastoje od kratkolančanih masnih kiselina (najviše su proučeni butirati), egzopolisaharida, delova ćelijskih zidova, funkcionalnih proteina, vitamina.

Postbiotici se stvaraju u crevima u procesu fermentacije prebiotskih vlakana u kojem učestvuju komenzalne bakterije, odnosno, korisna crevna flora. To su metabolički nusproizvodi veoma korisni za zdravlje creva i imunitet. Njihova upotreba gotovo da nema kontraindikacija.

 

Zdravstvene koristi od postbiotika

Istraživanja postbiotika su u začetku i naučnici tek počinju da shvataju njihov potencijal. Većina istraživanja bavila se kratkolančanim masnim kiselinama (butirati pre svega, ali i propionat i acetat) i načinom na koji mogu da poboljšaju zdravlje.

 

Na koji način postbiotici deluju na zdravlje

Postbiotici mogu da smanje upale, pre svega hronične upale koje se dovode u vezu sa pojavom dijabetesa tipa 2 i rakom. Širok spektar postbiotika snižava upalu, a pretpostavlja se da bi mogli biti korisni za one sa većim i dužim inflamatornim odgovorima (decembar 2021, časopis International Journal of Molecular Sciences). Propionat pomaže u ublažavanju upale i može da ima antikacerogeno delovanje (avgust 2020, časopis Nutrients). A istraživanje iz februara 2020. objavljeno u časopisu Immunity ukazuje da kratkolančane masne kiseline mogu da štite od upale disajnih puteva, te da pomognu kod astme.

 

Održavaju crevnu barijeru jakom

Postbiotici su posebno dobri za zdravlje creva. Mogu da pomognu kod sindroma nervoznih creva, ublaže simptome poput nadimanja, bola i čestih stolica. Smatra se da posebno butirat pomaže kod ulcerativnog kolitisa.

Da bi se proizveli pravi postbiotici, potreban je pravi balans mikroba u crevima (studija iz novembra 2021, časopis Journal of Inflammation Research).

 

Jačaju imunitet

Neka istraživanja pokazuju da postbiotici mogu da poboljšaju imunitet i sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Pretpostavlja se da je ovde pre svega reč o uticaju kratkolančanih masnih kiselina na ublažavanje upala i sprečavanje rasta patogena (oktobar 2020, časopis Microorganisms).

U istraživanju koje se posebno bavilo imunitetom starijih osoba, otkriveno je da suplementacija pro-, pre- i postbioticima može da pojača efikasnost vakcina (februar 2021, časopis Vaccines).

 

Postbiotici bi mogli pozitivno da utiču na alergije

Istraživanje (jun 2020, časopis Children) ukazuje kako mikrobiom u crevima utiče na alergije na hranu i otkriva da kratkolančane masne kiseline koje se proizvode uz crevima mogu da imaju ulogu u lečenju ovih alergija.

 

Kako prirodno povećati sadržaj postbiotika u crevima

Jedite više prebiotskih vlakana kojima su bogati crni i beli luk, praziluk, pasulj, sočivo, grašak, banane, špargle, ovas, ječam, soja.

Unosite više probiotika. Ima ih u fermentisanoj hrani (kimči, kiseli kupus, kombuha, tempeh, miso, jogurt, kefir).

 

B. Soldatović

 

Izvor: www.livestrong.com


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bijonse, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 101