Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u familiju Brasiccaeae (kupusnjača). Kod nas je skoro nepoznata, iako divlji samonikli oblici rukole rastu po našim baštama i poljima zajedno sa “korovskim” biljkama.
Za ishranu se koriste mladi sočni listovi, cvetići, mlade semene čaure i zrelo suvo seme. Donji listovi su nazubljeni i podsećaju na maslačak, a gornji su ovalni i glatkih rubova.
U vreme cvetanja može da naraste i do 60-80 cm. Listovi su eliptični i usečeni. Veoma je kvalitetno i lekovito povrće – sadrži dosta vitamina C (čak 100-200 mg na 100g rukole), karotina, mineralne materije, a naročito gvožđe; dijetalna vlakna i druge korisne materije.
Sve vrste rukole imaju karakterističan gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova potiče od glukozinolata izotiocijanata koji se nalazi i u srodnim biljkama (ren, nekad kod nas popularna kres salata i dr). Rukola pak ima drugačiji ukus od srodnih biljaka, jer pored izotiocijanata, sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i miris.
Ima sledeća lekovita svojstva: osvežava organizam, reguliše varenje, pomaže kod prehlade, ublažava kašalj i koristi se kao afrodizijak. Zbog bogatstva antibakterijskih materija smatra se prirodnim antibiotikom.
Rukola potiče iz Centralne i Južne Evrope, ali gaji se i u Severnoj Americi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.
Kod nas manje poznata vrsta, rukola je veoma zastupljena u mediteranskoj kuhinji, najčešće u mešanim salatama, u kombinaciji sa maslinovim uljem, parmezanom ili mocarela sirom. Osim sveža, može se koristiti i kuvana i blanširana, kada gubi svoju prirodnu gorčinu. U nekim zemljama Azije (Iran, Pakistan), gaji se radi semena za ulje, a seme može da se koristiti i za proizvodnju senfa.
Rukola se može gajiti skoro cele godine, na otvorenom ili u plastenicima. Ima skromne zahteve za toplotom i otporna je na mraz, a dobro podnosi i sušu. Može se gajiti i na poluzasenčenim i vetrovitim terenima.
Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Obrada zemljišta za rukolu je slična kao i za drugo lisnato povrće.
Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i može svakih nedelju dana da se seje do oktobra meseca, tako da listovi mogu da se beru i tokom zime. Samo u slučajevima izuzetno jake zime treba biljke malo zaštititi.
Katica Spasić
