Unapređenje zdravlja

Zima je konačno prevladala, a kada je vreme hladno, dobro je da znamo šta zagreva organizam i kako se brzo možemo zagrejati kada je to neophodno, jer za imunitet nije dobro da nam dugo vreme bude hladno. Evo šta preporučuje ajurveda.

Teška vremena mogu da nas učine jačim. Evo šta su psiholozi izdvojili kao opšte karakteristike pozitivnih promena koje su mnogi ljudi doživeli tokom globalne pandemije

Kada se radi o povratku vežbanju i treningu nakon kovida, moramo da budemo strpljivi, kažu lekari. Ukoliko se vratimo fizičkoj aktivnosti pre vremena, to bi moglo da ugrozi naše zdravlje.

U današnje vreme, kad hoćemo da se odmorimo od nekog mentalnog napora, najčešće posežemo za "pametnim" mobilnim telefonom. Ali, kako pokazuje jedno univerzitetsko istraživanje na tu temu, mobilni ne samo da nam neće pomoći, već naprotiv - posle će nam biti još teže da se vratimo na posao.

Ovo leto je prilično vruće i kod nas i u svetu. Toplotni talasi ne samo da su neugodni, već mogu da predstavljaju i pretnju po zdravlje. Navodimo nekoliko saveta stručnjaka kako da se rashladimo i izbegnemo pregrevanje i toplotni udar.

Manipulacija se javlja u mnogo oblika i mnogo je češća nego što biste pomislili. Gotovo svi mi koristimo manipulaciju u određenoj meri, bilo u obliku pasivno-agresivnih komentara (najčešće na društvenim mrežana), bilo tako što ne govorimo istinu ili druge navodimo da se osećaju krivim. Šta je tačno manipulacija i kako izgleda, detaljnije pogledajte u ovom članku.

Posle godinu dana izolacije, distanciranja i lokdauna zbog kovida, a nakon što se sve više ljudi na planeti vakciniše, svet se polako ponovo otvara i socijalizuje, što kod mnogih ljudi stvara anksioznost. Iz nove normalnosti na koju smo se jedva navikli, postepeno se vraćamo u staru normalnost. „Naša sposobnost prilagođavanja je mač sa dve oštrice, jer sada kada smo navikli na izolaciju, moramo da se ponovo društveno povežemo, kako u zatvorenom tako i na otvorenom“, objašnjava Paraskevi Nulas, psiholog sa Njujorškog univerziteta.

Hormeza je termin koji se koristi u toksikologiji da opiše dvojake reakcije organizma na toksične agense iz okruženja: stimulativni, ili povoljni efekat niske doze, i inhibitorni, ili toksični efekat visoke doze. U biologiji i medicini, hormeza se definiše kao sposobnost adaptacije ćelija i organizama na umereni (obično nazimenični) stres. Ideja je sledeća: kratki, naizmenični naleti određenih stresora (“hormetičkih stresora”) mogu da izazovu niz uzastopnih ćelijskih procesa koji jačaju opšte zdravlje, usporavaju starenje i mogu da nas učine otpornijim na buduće stresove (i fizičke i mentalne). To je fascinantna tema i jedna od žiža na koju su usmerena interesovanja istraživača dugovečnosti u današnje vreme.