Kratka šetnja posle ručka može da se pokaže isto tako korisna, ako ne i korisnija, nego uzimanje određenih lekova. Ona povoljno deluje na varenje, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i druge stvari. Ako ste dosad imali običaj da se posle ručka zavalite u fotelju i dremate, možda ćete posle ovog članka promeniti mišljenje.
Iako možda ovo leto ni blizu ne liči na ono kako smo zamišljali da će izgledati, ne mora da znači da to predstavlja promašaj. Svako vreme koje nam je dato na raspolaganje može se iskoristiti dobro, ako imamo volje i ako napravimo dobar plan.
Nakon što su više meseci bile prisiljene da budu zatvorene u kući i upućene jedna na drugu mnoge porodice su doživele nešto što bi se moglo opisati kao "sagorevanje" (burnout) ili uzajamna "prezasićenost". Pošto nije nemoguće da nas u budućnosti čekaju novi karantini, ovo je problem koji treba shvatiti ozbiljno i potražiti načina da se on na zadovoljavajući način reši ili ublaži.
Meditacija u hodu potiče iz budizma, a u današnje vreme se praktikuje uglavnom u okviru tzv. mindfulness (majndfulnes) meditacije, koja predstavlja savremenu i delimično pojednostavljenu verziju tradicionalne prakse posmatranja misli i svesnosti sadašnjeg trenutka.
Prilikom planiranja povrtnjaka u ovoj godini veoma je važan plan setve i sadnje. Za to je potrebno napraviti spisak svih kultura koje će se gajiti, kao i spisak količina koje su potrebne tokom godine. Na osnovu toga se procenjuje kolika je površina potrebna za svaku odabranu kulturu. Spisak povrća podeliti u 3 grupe prema tome koliko hranljivih materija trebaju za rast i plodonošenje.
Kompost, kao ni stajnjak, se ne ostavlja na površini zemljišta jer veoma brzo gubi svoje hranljive sastojke. Kompost se za đubrenje upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje. Ne unosi se duboko u zemljište, već se ubacuje do 5 cm dubine.
Ne volim kad neko piše o stvarima u koje se ne razume; čovečanstvo nema većih neprijatelja od neznalica. I ova sad pandemija za svoj gradivni materijal ima neznalice, od vuhanskih siromaha, preko državnih vrhova, pa do ujedinjenog sluđenog naroda svih zemalja. Zato, o virusu, epidemiji, preventivi – neću, nisam stručna. No, za izolaciju sam tata-mata.Oni koji me poznaju, znaju da već nekoliko godina čas ustanem iz invalidskih kolica, čas opet u njih padnem. Imam teško neurološko oštećenje; stanje je promenljivo, ali i kad je najbolje, ja na ulicu ne mogu bez kolica, a to znači, ni iz stana. Posle s kolicima opet ne mogu nigde, jer u centru grada Beograda gde živim, samo nekoliko objekata ima rampu. (Piše: Milica Cincar-Popović, književnica)
Svi to radimo: kosa nam upada u lice pa je sklanjamo, trljamo umorne oči, zasvrbi nas nos pa ga počešemo, brišemo usta nadlanicom itd. Često to radimo između dva pranja ruku, kada postoji velika mogućnost da smo ih ponovo zaprljali. Tako otvaramo put virusima za ulazak u naš organizam. Srećom, postoje jednostavni „trikovi“ kako da prestanete to da radite.
Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...
