Unapređenje zdravlja

Hormeza je termin koji se koristi u toksikologiji da opiše dvojake reakcije organizma na toksične agense iz okruženja: stimulativni, ili povoljni efekat niske doze, i inhibitorni, ili toksični efekat visoke doze. U biologiji i medicini, hormeza se definiše kao sposobnost adaptacije ćelija i organizama na umereni (obično nazimenični) stres. Ideja je sledeća: kratki, naizmenični naleti određenih stresora (“hormetičkih stresora”) mogu da izazovu niz uzastopnih ćelijskih procesa koji jačaju opšte zdravlje, usporavaju starenje i mogu da nas učine otpornijim na buduće stresove (i fizičke i mentalne). To je fascinantna tema i jedna od žiža na koju su usmerena interesovanja istraživača dugovečnosti u današnje vreme.

Obično se misli da je inteligencija nešto sa čime se rađamo. Međutim, ozbiljnija proučavanja pokazuju da inteligencija nije strogo definisana crta - ona predstavlja promenljivu, fleksibilnu sposobnost da se uči i da se mozak podstakne da tokom vremena sve efikasnije radi. Ključ je upražnjavati životne navike koje povećavaju opštu inteligenciju i podstiču rad mozga.

Ako želite da za Novu godinu odlučite nešto što će vas zaista učiniti srećnim, razmislite na koji način možete da doprinesete svetu; istraživanja pokazuju da to ne samo da je dobro za svet, nego je i zaista dobro za vas - tvrdi poznati stručnjak za motivacionu psihologiju.

Problemi sa kičmom i mišićima ne nastaju samo usled teškog fizičkog rada, već često usled dugog sedenja za radnim stolom i stalnog ponavljanja istih pokreta. Nekoliko jednostavnih vežbi koje lako možemo da uradimo i tokom radnog vremena mogu da nas poštede ukočenosti i bolova vezanih za kancelarijski rad.

Ma koliko da smo se tome nadali i očekivali, situacija sa pandemijom kovida-19 ne izgleda da će se skoro rešiti. Okolnosti su se promenile i nema osobe na ovom svetu koja može da nastavi da živi potpuno isto kao i dosad. Američki veb sajt everydayhealth.com, koji se bavi temama zdravlja i zdravog načina života, objavio je čitav niz preporuka svojih čitalaca, nastalih iz ličnog iskustva, kako živeti koliko-toliko normalno i rasterećeno u vreme krize. Verujemo da ćete među njima naći neke koje biste i sami mogli primeniti u skladu sa svojim okolnostima.

Ako ste zaboravni, ili skloni da pravite greške u žurbi, meditacija može da vam pomogne da budete manje skloni greškama - bar tako stoji u rezultatima novog istraživanja obavljenog na Državnom univerzitetu Mičigen.

Stres utiče na naša osećanja, organizam i naše ponašanje. Sam po sebi stres nije loš - određena količina nam zapravo pomaže da budemo budni i puni energije. Međutim, preterana količina stresa može da negativno utiče na kvalitet života i da nam poremeti san - što nije zanemarljiv problem.

Kratka šetnja posle ručka može da se pokaže isto tako korisna, ako ne i korisnija, nego uzimanje određenih lekova. Ona povoljno deluje na varenje, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i druge stvari. Ako ste dosad imali običaj da se posle ručka zavalite u fotelju i dremate, možda ćete posle ovog članka promeniti mišljenje.