Ako ste zaboravni, ili skloni da pravite greške u žurbi, meditacija može da vam pomogne da budete manje skloni greškama - bar tako stoji u rezultatima novog istraživanja obavljenog na Državnom univerzitetu Mičigen.
Stres utiče na naša osećanja, organizam i naše ponašanje. Sam po sebi stres nije loš - određena količina nam zapravo pomaže da budemo budni i puni energije. Međutim, preterana količina stresa može da negativno utiče na kvalitet života i da nam poremeti san - što nije zanemarljiv problem.
Kratka šetnja posle ručka može da se pokaže isto tako korisna, ako ne i korisnija, nego uzimanje određenih lekova. Ona povoljno deluje na varenje, krvni pritisak, nivo šećera u krvi i druge stvari. Ako ste dosad imali običaj da se posle ručka zavalite u fotelju i dremate, možda ćete posle ovog članka promeniti mišljenje.
Iako možda ovo leto ni blizu ne liči na ono kako smo zamišljali da će izgledati, ne mora da znači da to predstavlja promašaj. Svako vreme koje nam je dato na raspolaganje može se iskoristiti dobro, ako imamo volje i ako napravimo dobar plan.
Nakon što su više meseci bile prisiljene da budu zatvorene u kući i upućene jedna na drugu mnoge porodice su doživele nešto što bi se moglo opisati kao "sagorevanje" (burnout) ili uzajamna "prezasićenost". Pošto nije nemoguće da nas u budućnosti čekaju novi karantini, ovo je problem koji treba shvatiti ozbiljno i potražiti načina da se on na zadovoljavajući način reši ili ublaži.
Meditacija u hodu potiče iz budizma, a u današnje vreme se praktikuje uglavnom u okviru tzv. mindfulness (majndfulnes) meditacije, koja predstavlja savremenu i delimično pojednostavljenu verziju tradicionalne prakse posmatranja misli i svesnosti sadašnjeg trenutka.
Prilikom planiranja povrtnjaka u ovoj godini veoma je važan plan setve i sadnje. Za to je potrebno napraviti spisak svih kultura koje će se gajiti, kao i spisak količina koje su potrebne tokom godine. Na osnovu toga se procenjuje kolika je površina potrebna za svaku odabranu kulturu. Spisak povrća podeliti u 3 grupe prema tome koliko hranljivih materija trebaju za rast i plodonošenje.
Kompost, kao ni stajnjak, se ne ostavlja na površini zemljišta jer veoma brzo gubi svoje hranljive sastojke. Kompost se za đubrenje upotrebljava neposredno pre setve ili sadnje. Ne unosi se duboko u zemljište, već se ubacuje do 5 cm dubine.
Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...
