10 načina da postanete pametniji

pametnijiObično se misli da je inteligencija nešto sa čime se rađamo. Međutim, ozbiljnija proučavanja pokazuju da inteligencija nije strogo definisana crta - ona predstavlja promenljivu, fleksibilnu sposobnost da se uči i da se mozak podstakne da tokom vremena sve efikasnije radi. Ključ je upražnjavati životne navike koje povećavaju opštu inteligenciju i podstiču rad mozga.

Inteligencija ne znači da znamo više od drugih ljudi. Inteligencija je sposobnost da se rešavaju problemi i uče nove stvari. Psiholozi kažu da postoje dva tipa opšte inteligencije.

Kristalizovana inteligencija: to je sposobnost da se koriste rečnik, stečeno znanje i veštine. Po pravilu, kristalizovana inteligencija se povećava sa godinama.

Fluidna inteligencija: zove se još i fluidno razmišljanje - to je sposobnost da se rešavaju novi problemi, nezavisno od bilo kakvog znanja iz prošlosti.

Evo šta nauka kaže o raznim načinima na koje možemo podstaći i svoju kristalizovanu i svoju fluidnu inteligenciju.

 

Redovno vežbajte

Biti fizički aktivan jedan je od najboljih načina da se poboljša funkcionisanje mozga! Hipokampus je oblast mozga koja je povezana sa memorijom. Jedno istraživanje pokazuje da lagano vežbanje podstiče aktivnost hipokampusa i da poboljšava povezanost između hipokampusa i ostalih oblasti mozga koje regulišu memoriju. Drugo istraživanje pokazuje da vežbanje uvećava volumen hipokampusa. (Pretpostavka istraživača je da aerobno vežbanje podstiče rast neurona). U aerobno vežbanje mogu se ubrojiti pešačenje/planinarenje, vežbe snage koje koriste težinu tela, džoging, joga.

 

Spavajte dovoljno

Kada spavamo, naš um konsoliduje utiske koje smo primili tokom dana. San takođe poboljšava sposobnost mozga da usvaja nove informacije, kada se probudimo. Koliko je san važan za razmišljanje, otkrilo je jedno istraživanje koje je ustanovilo da čak i blaga neispavanost negativno utiče na radnu memoriju.

 

Meditirajte

Osim što pomaže u savladavanju stresa, meditacija nam pomaže i da razmišljamo bolje. Jedno istraživanje iz 2010. je utvrdilo da se kod učesnika nakon samo 4 dana vežbanja meditacije poboljšala sposobnost izvršavanja zadataka i radna memorija. Novije istraživanje, iz pretprošle godine, došlo je do sličnih rezultata. Nakon 8 nedelja svakodnevnih 13-minutnih vežbi meditacije, kod učesnika sa poboljšala pažnja, sposobnost prepoznavanja, radna memorija - a poboljšalo se i raspoloženje i smanjila anksioznost. (Za one koji su zainteresovani da probaju, praktičnu vežbu meditacije pogledajte na ovom linku.)

 

Svirajte neki instrument

Sviranje instrumenta možda izgleda kao zabava, ali ono podstiče inteligenciju na više načina. Sviranje poboljšava auditivnu percepciju, fizičku koordinaciju, pamćenje, prepoznavanje obrazaca. Kako pokazuju istraživanja, sviranje instrumenta pomaže da poboljšamo funkcionisanje nerava i kognitivne sposobnosti.

 

Čitajte

Da čitanje poboljšava inteligenciju, poznato je iz iskustva odavno, mada sada neka istraživanja ponovo "otkrivaju toplu vodu" i ukazuju da čitanje podstiče rad svih delova našeg mozga, uključujući i povezanost među njima. Čitanje podstiče pažnju, sposobnost predviđanja, radnu memoriju, dugoročnu memoriju, apstraktno razmišljanje, razumevanje, vizuelnu obradu podataka. Ipak, ovde moramo da napomenemo da nije svejedno šta čitate. Teško da ćete postati pametniji ako čitate žutu štampu ili teorije zavera na internetu.

 

Nastavite da se obrazujete

Ako zaista hoćete da postanete inteligentiji, postavite sebi za cilj da učite do kraja života. Duži periodi obrazovanja su povezani sa višom inteligencijom, pokazuju istraživanja. Druga istraživanja pokazuju da učenje poboljšava kognitivnu funkciju mozga i štiti mozak od degeneracije. Stalno učenje ne podrazumeva da idete u školu - možete da čitate dobre knjige o temama koje vas interesuju, učite novi jezik, učite neku novu veštinu, idete na predavanja i radionice o stvarima koje vas interesuju i sl.

 

Družite se

Pošto su ljudi društvena bića, druženje nam može pomoći da održimo i poboljšamo mentalnu spremnost. Kako istraživanja pokazuju, druženje podstiče rad mozga i kognitivne sposobnosti. Kako da to postignete? Recimo, idite na predavanj/časove o temi koja vas interesuje, volontirajte, učlanite se u neki čitalački klub, idite na neki sport, diskutujte sa kolegama ili starim prijateljima i sl.

 

Pijte kafu

Kafa spada u tzv. nootropike, supstance koje poboljšavaju rad mozga. Dejstvo kofeina iz kafe može da poboljša pažnju i omogući da duže ostanemo koncentrisani, kao i da blokira adenozin, supstancu koja ometa lučenje stimulativnih supstanci u mozgu. Ovo je potvrđeno u više istraživanja. Međutim, ako preterate sa kofeinom, to vas može učiniti nervoznim i povećati anksioznost. Prava mera bi verovatno bila šolja-dve kafe dnevno.

 

Pijte zeleni čaj

Zeleni čaj takođe spada u nootropike. I on sadrži kofein (mada znatno manje nego kafa) koji podstiče rad mozga. Ali, zeleni čaj sadrži supstancu epigalokatehih-galat (EGCG), koja podstiče rast aksona i dendrita u neuronima (što poboljšava komunikaciju među neuronima). Istraživanja pokazuju da zeleni čaj poboljšava pažnju i radnu memoriju.

 

Jedite hranu bogatu omega 3 masnim kiselinama, flavonoidima i vitaminom K

Omega 3 masne kiseline su glavna gradivna komponenta mozga. (Ima ih u lanenom semenu, orašastim plodovima, avokadu.) Flavonoidi su biljna jedinjenja koja imaju neuroprotektivno svojstvo, tj. štite mozak od oštećenja i povezana su sa boljim radom mozga, uključujući izvršavanje zadataka i radnu memoriju. Ima ih u bobičavom voću, žitaricama, čaju, soji, kakaou. Što se tiče vitamina K, jedno istraživanje je ukazalo da vitamin K igra ulogu u otpornosti ćelija mozga i kognitivnoj sposobnosti. Ima ga pre svega u kelju, spanaću, raštanu.

 

Stručne reference:
www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6187140/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4508129/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/30670158, www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1053810010000681?via%3Dihub, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/30153464, https://academic.oup.com/jn/article/144/6/890/4615979, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6696481/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28899506, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5543674/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4690090/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6436180/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3797461/, https://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ1088308.pdf, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3868356/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6088505/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6609120/, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6097646/

 


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 196