Planiranje setve i sadnje

sadnjaPrilikom planiranja povrtnjaka u ovoj godini veoma je važan plan setve i sadnje. Za to je potrebno napraviti spisak svih kultura koje će se gajiti, kao i spisak količina koje su potrebne tokom godine. Na osnovu toga se procenjuje kolika je površina potrebna za svaku odabranu kulturu. Spisak povrća podeliti u 3 grupe prema tome koliko hranljivih materija trebaju za rast i plodonošenje.

Baštu podeliti na 4 dela.

U jednom delu, koji će biti obilno nađubren kompostom ili stajnjakom sejati paradajz, papriku, kupusnjače, tikvice, praziluk...

U drugom delu, kojem se dodaje manje komposta, sejati zelen, rotkvice, spanać, a u trećem, u koji ne dodajemo đubrivo posejati pasulj, grašak, začine...

Četvrta celina rezervisana je za višegodišnje biljke.

Sledeće godine rotirati useve i u delu koji je bio obilno nađubren posejati ili zasaditi povrće kojem treba manje hranljivih materija. Ova rotacija useva naziva se plodored i važna je agrotehnička mera koja doprinosi dobijanju kvalitetnih i zdravih plodova.

Sledeća metoda, ali ne i manje važna, jeste primena mešovite setve i sadnje. Davno je primećeno da pojedino povrće bolje uspeva kada se nađe jedno pored drugog, dok se neke biljke jednostavno ne vole. Sem pozitivnog uticaja na povećanje prinosa, mešovita sadnja omogućuje i međusobnu zaštitu biljaka od raznih nametnika.

Ima mnogo dobrih kombinacija ali za početak, grašak sejati pored salate, šargarepe, mirođije, kupusa, rotkvica, a izbegavati crni i beli luk.

Salata voli da raste pored graška, jagoda, krastavaca, kupusa, praziluka, crnog luka, u principu jedino ne voli peršun.

Crni luk voli šargarepu, paradajz i krastavce, a ne prija mu da raste pored pasulja, kupusnjača, graška i praziluka.

Na jednoj leji širine 120cm mogu se posejati ili zasaditi 3 do pet redova glavnih kultura, a između njih se seju međukulture: razne salate, rotkvice, mladi luk, vlasac i druge kulture kratke vegetacije.

Nacrtati u razmeri parcelu odvojenu za povrtnjak, podeliti je na 4 dela već prema količinama koje su potrebne i ucrtati leje i staze. Zatim u leje uneti planirano povrće, kao i šta će se sejati ili rasaditi po njihovom podizanju sa leje.

Po otopljenju snega, ostaviti zemljište da se dobro ocedi i prosuši.

Setvu i sađenje obaviti u oceđeno i zagrejano zemljište. Seme u hladnoj zemlji sporije kljija i čeka toplije dane, tako da se žurbom ne dostiže željeni rezultat, a to je ranija berba.

 

Snežana Ognjenović
organskabašta.rs