Tata-mata za izolaciju: uputstvo

izolacijaNe volim kad neko piše o stvarima u koje se ne razume; čovečanstvo nema većih neprijatelja od neznalica. I ova sad pandemija za svoj gradivni materijal ima neznalice, od vuhanskih siromaha, preko državnih vrhova, pa do ujedinjenog sluđenog naroda svih zemalja. Zato, o virusu, epidemiji, preventivi – neću, nisam stručna. No, za izolaciju sam tata-mata.Oni koji me poznaju, znaju da već nekoliko godina čas ustanem iz invalidskih kolica, čas opet u njih padnem. Imam teško neurološko oštećenje; stanje je promenljivo, ali i kad je najbolje, ja na ulicu ne mogu bez kolica, a to znači, ni iz stana. Posle s kolicima opet ne mogu nigde, jer u centru grada Beograda gde živim, samo nekoliko objekata ima rampu. (Piše: Milica Cincar-Popović, književnica)

Moderne radnje u Ulici kneza Mihaila, restorani i kafići, čak ni u vreme kad se Beograd obilno nakinđuri skupom novogodišnjom bižuterijom, nemaju običnu, jeftinu rampu. Neka pozorišta je imaju na ulazu, ali je posle nemoguće kolicima stići do svog sedišta. U Udruženje književnika bih mogla da uđem jedino ako bi se našlo nekoliko članova da me unesu, a s obzirom na to od čega naši književnici žive i kako se hrane, ne bih se na njihovu telesnu snagu oslanjala.

Sve u svemu, da rezimiramo – oni koji me poznaju, znaju da već nekoliko godina živim u kućnoj izolaciji, sem kad otputujem na letovanje, jer ne mogu da kročim iz stana. Oni koji me poznaju još bolje jer su moji prijatelji, pa mi dolaze u goste, znaju da, iako bar 10 meseci godišnje sedim u kući i sunce me ne vidi, mada moram da spavam i u toku dana da ne bih izgubila snagu da mislim, gledam i slušam, nimalo nisam depresivna. Uz to ponovo dobro izgledam, što nije nebitno, jer depresija može biti u bliskoj vezi sa prvim jutarnjim pogledom u ogledalo.

A vi, koji ovo čitate, iako me ne poznajete, znate da nisam van sveta i vremena već naprotiv, u toku sa savremenim dešavanjima; zato što imam mnogo vremena za čitanje, ali i zato što me sve to zanima, zato što komuniciram redovno sa prijateljima širom planete i zato što zbivanja u svetu van moja 4 zida za mene nisu informacije, već životne okolnosti meni dragih ljudi.

Posle nekoliko godina sedenja u kući, za izolaciju sam tata-mata.

Uputstvo

Stoga sam poželela da vam iznesem ovde nekoliko smernica na temu kako i u izolaciji biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj. Sve što iznosim je praktično provereno.

Nauči da prepoznaš manipulaciju.
Ovo je prvo i najvažnije, neophodan uslov da sve ostalo da rezultat. Zapamtite: vi sedite u kuči, nijednom događaju ne prisustvujete, niti ga saznajete od nekog vama bliskog kome verujete, a bio je učesnik tog događaja. Ne; do vas ne dopiru događaji već samo prepričavanja, reči, i to iz usta nekoga kome je posao da vas privoli strani koja ga plaća, a odvrati od suprotne.
Novi pravci u psihologiji čak smatraju da će veština prepoznavanja manipulacije, čitanja između redova, biti ključna za životni napredak svakog pojedinca. Pri tom se ne misli na raskrinkavanje obmane zahvaljujući detaljnoj analizi, forenzičkom postupku itd. Laži koje se preko medija serviraju ni nemaju za cilj da vas dugoročno u nešto ubede, već da u vama izazovu trenutnu reakciju – straha, osećanja bespomoćnosti, ogorčenosti, besa…
Zato, postoji vrlo jednostavan način da ne dozvolite da se tuđe instrukcije usele u vašu glavu, maskirane u vaše misli. Ako neka objava u vama izazove instant jake emocije, dobro je preispitajte, potražite druge izvore. Instant emocije čitaoca ne pobuđuje sama vest, već određene reči i slike. To znači, besni ste ili uplašeni zato što je autor želeo da budete besni ili uplašeni. Njegov cilj nije bio da širi istinu, već da u vama izazove instant emociju. Šta mislite, da li će u većini slučajeva „nafrizirati“ ili sasvim zaobići istinu kako bi postigao svoj cilj, ili će tek tako, vama za ljubav, da se drži objektivnog dokumentovanja?

Budi koristan za druge.
Nisam rekla: „čini korisne stvari“, već BUDI koristan. Neka vaše postojanje bude korisno. Nije važno na koji način, svako je dobio neki drugi kvalitet. Ali, ako tim svojim kvalitetom doprinosite kvalitetu života drugih ljudi, bez obzira da li je to iskrena ljubaznost, sposobnost razumevanja, ili naučni rad, ti drugi ljudi će vas želeti u svom životu. Ni na kraj pameti vam neće pasti da se dvoumite ima li vaš život smisla ili ne, jer ćete biti poštovani i željeni.

Kreći se!
Naše telo je dizajnirano da se kreće. Ako ste zatvoreni u kući, naravno da ne možete na trčanje ili u šetnju. Ja ne mogu ni s jednog na drugi kraj stana od 40 kvadrata. Ali, to nije razlog da se ne krećete, smislite šta god – vežbe, jogu, igranje (može i sedeći), ako ne želite da vam se telo ofuca i estetski i funkcionalno. Tako smo došli i do treće stvari:

Diši!
Danas se mnogo polaže na hranu, ljudi se podvrgavaju raznim dijetama, ali čovek bez hrane može mesec dana, čak i duže, a bez vazduha samo nekoliko minuta. Vežbe disanja, kojima se vaš organizam dobro iznutra opere i nahrani kiseonikom, trebalo bi raditi svakodnevno i u normalnim uslovima.
Ako sedite u zatvorenom prostoru i udišete ustajali vazduh, neophodne su. Bez dovoljno kiseonika, vaš mozak neće imati energiju da proizvodi misli, nego će usvajati tuđe i funkcionisati onako kako mu one komanduju. Ni drugi organi vam neće raditi kako treba, o čemu ćete svakodnevno imati dokaz (ako bude svakodnevno, daj Bože!) u WC šolji.

Vežbi disanja ima mnogo, pronađite na mreži „Jutjub“ šta vam odgovara, a ja preporučujem disanje po Vimu Hofu, u kombinaciji sa ledenim tuširanjem. Nikakva fizička spremnost vam za to ne treba, dišete u krevetu, a kad završite suočavate se s novim danom puni energije i čisti. kako spolja tako i iznutra.

Red učenja, red smeha
Ako dva meseca ne koristite noge, više nećete umeti da ih pokrenete. Ako dva meseca ne koristite svoj um, ni njega više nećete umeti da pokrenete. Iskoristite ovu priliku da nabildujete svoje sive ćelije!
Kao što bodi-bilderi uvećavaju dimenzije i performanse svojih mišića, isto tako svi lako možemo da uvećamo dimenzije svoje inteligencije i performanse svog uma. Bar je danas lako učiti, a zahvaljujući izolaciji, imate i vreme za sve što ste oduvek želeli da znate, a nikad niste postigli da naučite.
Znate li da prosečan čovek progovara novi jezik nakon samo dva meseca redovnog učenja? Toliki silni besplatni kursevi na internetu! Ja mislim da posledica ove epidemije treba da bude ta, da svi građani sveta postanu poliglote. I prijatelji, takođe, jer zahvaljujući internetu, jezik je jedina barijera koja nas razdvaja.
A smeh – znate već i sami, o lekovitosti smeha se mnogo piše i govori. Ali, nije dovoljan samo smeh, već pre svega osmeh. Osmeh je delatnost duše, koja osvetljava vidike koji su nam zamračeni i podseća nas da netrpeljivost nije glavna emocija koju osećamo prema nekome koga sad, silom prilika moramo da gledamo 24/7.

Spoznaj razliku između sitosti i punog stomaka
Ovo je veoma važno. Malo dete hranimo sve dok u njega može da stane i tako već generacijama. Tako dete nauči da je obroku kraj onda kad mu je stomak krcat. Osećaj sitosti poistovetilo je sa osećajem punog stomaka i to za ceo život. Kućni ljubimci podlegnu istoj prevari i zato u starosti, kad smanje kretanje, za razliku od svoje sabraće u šumi, najčešće postaju pregojeni. Ali, osećaj punog stomaka uopšte nije ugodan! Naprotiv, to je ucenjivač koji vas većim zlom – osećajem praznog stomaka koji se manifestuje kao neizdrživa glad – kažnjava, ukoliko mu ne popustite i priklonite se manjem zlu – tromosti i inertnosti nakon prejedanja. Čovek zna da je dovoljno jeo kad oseti da je osnažen i da sledeći zalogaj više nema tako pun, sočan ukus kao prethodni. To možete da osetite jedino ako svaki zalogaj žvaćete s punom pažnjom, a to znači, dugo.
Jesti je lepo. Ja mnogo volim da jedem i radujem se svakom obroku. Svakog dana imam tri slavlja; samo to je dovoljno da se čovek raduje životu! Da li je važno šta jedemo? Pa da, naravno, ali polako, ne trčite pred rudu. Trenutno ima nekoliko režima koji se smatraju zdravim, suštinski se razlikuju među sobom, a namenjeni su različitim tipovima ljudi i različitim životnim okolnostima. Prvi korak nije da izaberete režim, već da naučite da osećaj sitosti razlikujete od osećaja punog stomaka. Kada se ne krećete dovoljno, to je od prevashodne važnosti bez obzira jeste li skloni gojenju ili ne. Nije problem u obimu struka, već u tromosti tela i duha.

Muzika i mirisi
Lepota hrani i osnažuje. Neka mali svet u koji ste zatvoreni bude lep. Ispunite ga muzikom koju volite (besplatnom, sa „Jutjuba“) i mirisom tamjana ili eterskih ulja koja volite. Šta god da izaberete, dezinfikovaće vazduh uz to što će vaš ceo stan postati za vas polje blaženstva.

Ko sam ja i čemu služim?
Zamalo da zaboravim. Sve ovo što sam iznela nije moguće ako ne umete da odgovorite na pitanje: ko sam ja i čemu služim, koja je moja funkcija u Postojanju? Ne nekom drugom, već sebi. Ujutru, kad otvorite oči i pred spavanje, kad ih zatvorite. Kontemplirajte nad ovim pitanjem. Odgovor neće doći iz vaše pameti, već će ga prepoznati srce. Dok taj odgovor, iz dana u dan, bude postajao sve jasniji, i ovo navedeno u ovom uputstvu postajaće sve lakše i lakše primenljivo. Čovek je deo sveukupnog Postojanja; samo jedan zatvor ga može izolovati od radosti življenja, a taj se zatvor ne nameće spolja, već ga čovek sam u sebi izgradi. Zove se depresija.

Preuzeto sa:
mediasfera.rs


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 181