Kao i obično, između preuveličavanja i potcenjivanja opasnosti od ovog virusa, između fantazija teorija zavere i ignorisanja potvrđenih činjenica, istina je verovatno negde na sredini. Ovde ćemo izneti neke stvari o bolesti kovid-19 koje bi trebalo imati u vidu, a podržavaju ih naučna istraživanja koja možete i sami pročitati ako potražite reference na naučne radove koje navodimo na kraju svakog navoda.
Maske ipak štite od korona virusa
Sa praktične tačke gledišta, ovo je možda najvažnije znati. Istina je da maske nisu stopostotna zaštita, i istina je da virus ima i druge potvrđene puteve prenošenja osim preko disajnih puteva (npr. preko očiju), ali je isto tako istina da maske smanjuju verovatnoću da se sami zarazimo i da zarazimo druge. Naučnici kažu sledeće: "Samo ta zaštitna mera (nošenje maski) je značajno smanjila broj infekcija, to jest, smanjila broj infekcija za preko 78.000 u Italiji od 6. aprila do 9. maja i za preko 66.000 u Njujorku od 17. aprila do 9. maja". U gradu Jeni, u Nemačkoj, istraživači su utvrdili da je "… ranim uvođenjem maski grad Jena smanjio dnevnu stopu inficiranja (korona virusom) za 40%." Što se tiče rizika pojedinca, u drugom istraživanju se kaže: "sa maskom je verovatnoća infekcije ili prenošenja 3%, dok je bez maske verovatnoća 17% - što je smanjenje verovatnoće infekcije za preko 80%". Naravno, pored maski je neophodno redovno pranje ruku i održavanje rastojanja od minimum 2 metra između dve osobe, jer i ove mere značajno smanjuju rizik od zaraze.
Zaključak: iako nas maske ne štite 100% od infekcije, one značajno smanjuju verovatnoću infekcije. I te kako je važno nositi ih u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom, kada smo u bliskom dodiru sa drugim ljudima. Zlatno pravilo glasi: "Moja maska štiti tebe, tvoja maska štiti mene."
Izvori i reference:
www.pnas.org/content/early/2020/06/10/2009637117
www.livescience.com/face-masks-eye-protection-covid-19-prevention.html
http://ftp.iza.org/dp13319.pdf
Utvrđena je veza između manjka vitamina D u organizmu i manjka selena i povećane smrtnosti od kovida-19
Ovo ne znači da vitamin D i selen mogu da nas sigurno zaštite ili izleče ako se inficiramo kovidom, ali su istraživanja potvrdila da je tok bolesti bio značajno teži kod velikog broja osoba koje su imale manjak vitamina D ili manjak selena. Prema tome, ukoliko se desi da se razbolimo, verovatnije je da ćemo imati blažu kliničku sliku ukoliko imamo dovoljan nivo vitamina D i selena u organizmu.
Izvori i reference:
www.medrxiv.org/content/10.1101/2020.04.08.20058578v3
https://academic.oup.com/ajcn/advance-article/doi/10.1093/ajcn/nqaa095/5826147
Virus kovida oštećuje imuni sistem
Više istraživanja ukazuju da ovaj virus direktno napada imuni sistem. Po tome je sličan virusu HIV, za koji je poznato da uništava imunitet. Da ovo nije teorija zavere govori, na primer, novo istraživanje imunologa prof. dr Džona Verija sa Univerziteta Pensilvanija, objavljeno onlajn, koje ističe "…uznemirujuću paralelu (kovida) sa HIV virusom" koji dovodi do "abnormalnog smanjenja broja važnih ćelija imunog sistema". Drugi istraživači su utvrdili da u nekim slučajevima kovida imuni sistem biva oštećen preteranom reakcijom na virus, kao što se dešava kod pacijenata sa sepsom. Postoji takođe i izjava nobelovca prof. Lika Montanjea, koji je u tv intervjuu rekao da je utvrdio da virus kovida-19 sadrži sekvence virusa HIV (prof. Montanje je dobio Nobelovu nagradu upravo za otkriće virusa HIV). Pošto ugledni nobelovac nije jedini naučnik koji ovo tvrdi (navodimo i druge reference), onda nam postaje jasno da je kovid-19 bolest čiji tok zasad niko ne može da predvidi.
Izvori i reference:
www.nytimes.com/2020/06/26/health/coronavirus-immune-system.html
www.biorxiv.org/content/10.1101/2020.01.30.927871v1
(Kompletan intervju prof. Lika Montanjea možete naći pretragom na Jutjubu. Piše se: prof Luc Montagnier)
Zaključak: Ništa nas ne košta da se dovoljno sunčamo (tako se stvara vitamin D) i uzimamo namirnice bogate selenom ili suplemente (u preporučenim dozama), a verovatno će nam koristiti i sve drugo što podržava i jača imunitet. (Opširnije o tome šta jača a šta slabi imunitet pogledajte ovde)
Kovid je možda prevashodno bolest krvnih sudova
Istraživanje nedavno objavljeno u časopisu New England Journal of Medicine ukazalo je da pacijenti koji umru od kovida imaju 9 puta više krvnih ugrušaka u plućima nego pacijenti koji umru od gripa. I druga istraživanja pokazala su slične rezultate. Istraživanja objavljena u Belgiji, kao i na Ciriškom univerzitetu, ukazala su da virus kovida izgleda napada endotel krvnih sudova. Kada je endotel napadnut, njegove ćelije šalju signal imunim ćelijama, kao i faktorima zgrušavanja, da poprave štetu, što može rezultovati povećanim brojem ugrušaka. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Reviews Immunology, daje objašnjenje zašto je kovid posebno opasan za gojazne, dijabetičare i srčane bolesnike - pošto je endotel njihovih krvnih sudova uglavnom već oštećen. Autopsije preminulih od kovida obavljene na univerzitetu u Cirihu pokazale su da postoji veliki broj sićušnih ugrušaka, što objašnjava zašto pacijenti sa teškom kliničkom slikom češće imaju moždane udare, krvne ugruške, pa čak i srčane napade - virus je napao njihove krvne sudove. To je navelo vođu istraživačkog tima, prof. dr Franka Ružičku, da izjavi: "Kovid 19 je vaskularni problem…. Pluća su glavno bojno polje, ali je ovo bolest krvnih sudova".
Izvori i reference:
www.thelancet.com/pdfs/journals/lancet/PIIS0140-6736(20)30937-5.pdf
https://ashpublications.org/blood/article/doi/10.1182/blood.2020007214/461106/Platelet-Gene-Expression-and-Function-in-COVID-19
Zaključak:
O virusu SarsCov-2 i o toku bolesti kovid-19 ne zna se dovoljno - ako mislimo da je to "samo prehlada", verovatno se prilično varamo. S obzirom da trenutno ne postoji lek koji bi lečio specifično tu bolest, zasad je naša najbolja, a verovatno i jedina zaštita prevencija - jačanje imuniteta, nošenje maski, držanje odstojanja, pranje ruku i izbegavanje većih skupova ljudi.
