Što veća ograničenja to manja smrtnost

maskaNaučni pregled podataka o epidemiji španske groznice (od koje je umrlo 50 miliona ljudi) utvrdio je da su oni gradovi koji su odmah primenili opštu izolaciju, ograničenja okupljanja i preventivne mere imali 30% do 50% manje obolevanja i smrtnih slučajeva u odnosu na gradove koji te mere nisu primenili ili su ih primenili kasnije.

Znamo da se mnogi bune protiv striktnih mera u borbi protiv korona virusa - zatvaranja restorana, ograničenja kretanja, smanjenja ili prekida poslovanja koje je rizično. Zanimljivo je da vidimo šta nam govori istorija španske groznice, najveće pandemije u savremeno doba - da li su izolacija i ostale obavezne preventivne mere zaista efikasne u smanjenju širenja i uticaja epidemije?
Prof. dr Stefan Pambukijan sa Univerziteta Lojola pregledao je objavljene podatke i istraživanja iz tri rada koja se odnose na pandemiju španske groznice, koje je inficirala petinu do trećinu svetske populacije i od koje je umrlo 50 miliona ljudi.
Prema tim podacima i analizama, oni gradovi u SAD koji su odmah primenili izolaciju u širokim okvirima i preventivne mere, kao što su zatvaranje škola i crkava, zabrana okupljanja, obavezno nošenje maski, izolacija obolelih i mere higijene i dezinfekcije imali su manji broj slučajeva obolevanja i manji broj smrtnih slučajeva. Konkretno, ti gradovi u SAD su bili San Francisko, Sent Luis, Milvoki i Kanzas Siti - u njima je bilo 30% do 50% manje obolevanja i smrtnih slučajeva nego u gradovima koji su kasnije uveli ograničenja ili su imali labavija ograničenja. Jedna analiza je takođe pokazala da je u pomenutim gradovima koji su odmah primenili striktne mere znatno ublažen rast krive porasta smrtnosti, a dužina trajanja mera takođe je bila u direktnoj srazmeri sa smanjenjem broja smrtnih slučajeva.
"Što je izolacija bila striktnija, to je manja bila stopa smrtnosti", konstatovao je dr Pambukijan. I danas, kao i 1918, ima ljudi koji ne veruju da su striktne mere ispravne, niti da su efikasne. Međutim, istorija i statistika to ubedljivo demantuju.
"Iako je svet danas znatno drugačiji nego što je bio pre 100 godina, efikasnost mera (ograničenja i izolacije) primenjenih tokom pandemije 1918-1919. daje nam nadu da će i današnje mere ograničiti štetu koju može naneti epidemija covid-19", zaključio je autor istraživanja.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the American Society of Cytopathology, a originalni članak možete naći na sledećem linku:
www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2213294520300454?via%3Dihub


Dodaj komentar
Napomena redakcije: komentare uvredljive za bilo koga i po bilo kom osnovu nećemo objavljivati.


NeeraDijeta.rs

Probali su je Bjonsi, Anđelina Džoli, Gvinet Paltrou, Naomi Kempbel, Tom Henks...

neera 3a

BiseriMudrosti.com

banner biserimudrosti

HathaYoga.rs

banner hatayoga wide

Posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 37