To je pokazalo nedavno zajedničko istraživanje engleskih i američkih naučnika koje je poredilo uticaj lekova na krvni pritisak sa uticajem vežbanja.
Poznato je da je vežbanje dobro za srce, pa ne čudi što su istraživači došli na ideju da tačno izmere kakvu korist vežbanje donosi, u ovom slučaju što se tiče povišenog pritiska.
Konkretno, istraživači su sakupili podatke o delovanju lekova protiv povišenog pritiska koji se najčešće prepisuju, uključujući: inhibitore enzima konvertora angiotenzina (ACE-I), blokatore angiotenzin-2 receptora (ARB), beta blokatore, blokatore kalcijuma i diuretike. Oni su pratili sistolni (gornji) krvni pritisak, zato što visok sistolni krvni pritisak znatno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači su uporedili rezultate 194 istraživanja koja su procenjivala efekat antihipertenzivnih lekova, sa 197 istraživanja koja su ocenjivala efekte vežbanja na krvni pritisak. Vežbanje je u ovom slučaju podrazumevalo vežbe izdržljivosti, dinamičkog otpora i izometrijski režim.
Svi ispitanici u proučavanju delovanja lekova su patili od povišenog pritiska, dok su se od 197 ispitivanja koja su pratila efekat vežbanja samo 56 odnosila na osobe sa povišenim pritiskom (preostali su imali normalan pritisak). Pa ipak, rezultati istraživanja vežbanja su ukazali da su svi režimi vežbanja efikasno snižavali prosečni sistolni (gornji) krvni pritisak i kod osoba sa povišenim i kod onih koje nisu imale povišen krvni pritisak.
Na osnovu svih podataka koji su bili dostupni, zaključak je bio sledeći: vežbanje se pokazalo isto toliko efikasno u snižavanju sistolnog krvnog pritiska koliko i antihipertenzivni lekovi! To ukazuje da bi preporuka za vežbanje mogla biti alternativni metod lečenje ljudi koji pate od hipertenzije.
Pa ako su već tako zaključili naučnici koji su proučili stotine studija delovanja lekova i vežbi, zar nije mudro uvesti redovno vežbanje u svoj dnevni raspored - naravno, uz obaveznu saglasnost i savetovanje sa svojim odabranim lekarom, ukoliko imate ozbiljniji zdravstveni problem…
Istraživanje je objavljeno u časopisu British Journal of Sports Medicine, a izvorni članak možete pronaći na sledećem linku:
https://bjsm.bmj.com/content/early/2018/12/05/bjsports-2018-099921
