U istraživanju na preko 700.000 američkih građana, nađena je snažna veza između osam pozitivnih životnih navika i dugovečnosti. Ispitanici koji su se držali svih tih osam životnih navika živeli su 21 do 24 godine duže nego oni koji se nisu pridržavali nijedne od njih.
Prevencija i medicina nisu toliko egzaktne nauke kao što su fizika i hemija, da bi se moglo sa stopostotnom sigurnošću reći: ako uradite ovo ili ono, dobićete ovaj ili onaj rezultat. Ovi saveti za dugovečnost nisu pravila, već preporuke istraživača zasnovane na činjenicama i statistici do koje su došli praćenjem navika i dužine života velikog broja ljudi.
Pri tom, prvi i osnovni savet koji se uglavnom podrazumeva, glasi: ne koristite duvan, opijate i alkohol.
Vežbajte svakodevno
Nekoliko novijih istraživanja povezuje da su dva do pet sati umereno intenzivnih vežbi nedeljno povezani sa maksimalnim doprinosom dugovečnosti. Poredt toga, pregled istraživanja o vežbama otpornosti (vežbama snage) pokazuju da one mogu da smanje fizičko propadanje uslovljeno godinama smanjujući rizik od kardiovaskularnih bolesti, povećavajući gustinu kostiju i održavajući dobru kognitivnu funkciju, između ostalog.
Uključite vežbe visokog intenziteta
Bar neke od fizičkih aktivnosti koje upražnjavate bi trebalo da budu intenzivne. U jednom istraživanju iz 2022, pokazalo se da je 23 minuta treninga intervala visokog intenziteta nedeljno (HIIT) smanjilo specifične genetske markere starenja kod sredovečnih odraslih koji uglavnom sede. Treninzi se sastoje od kratkih ali jakih intervala fizičke aktivnosti (10 do 60 sekundi) nakon kojih sledi odmor. Najefikasniji su intervali trčanja, a mogu biti i u plivanju, biciklizmu, veslanju itd.
Jedite više povrća a manje mesa
Više istraživanja povezalo je ishranu bogatu povrćem, a sa veoma malo mesa, sa poboljšanjem zdravlja i produženjem životnog veka. Prema Kineskoj studiji, najopsežnijem proučavanju veze ishrane i zdravlja, najbolji zdravstveni rezultati se postižu ishranom isključivo celovitim namirnicama biljnog porekla. Specifično, a veoma slično ovome, jeste da veliki broj istraživanja potrvđuje da je mediteranski način ishrane bogat biljnim namirnicama, a pogotovo maslinovim uljem, neosporno povezan sa dužim životnim vekom.
Meditirajte
Istraživanje obavljeno na Univerzitetu Kalifornija je utvrdilo da prakse meditacije mogu da pomognu da se predupredi oštećenje DNK povezano sa stresom! Meditacija to postiže najverovatnije tako što smanjuje sam stres i njegove efekte. I druga istraživanja su došla do istog zaključka. Idealno je ako meditirate svakog dana, 15-30 minuta, poželjno u isto vreme, a najbolje ujutru odmah nakon buđenja.
Održavajte društvene veze
Društvene životinje, u koje spadaju i ljudi, mogu da smanje rizik od bolesti ako više vremena provede u društvu drugih. Istraživanja su otkrila i suprotan efekat, naime štetan uticaj društvene izolacije na zdravlje i dugovečnost. To ne znači da treba da imate gomilu prijatelja; za ljude u tridesetim i starije, kvalitet je važniji od kvantiteta: blagotvorno je vreme provedeno sa veoma bliskim prijateljima ili članovima porodice.
Ležite i ustajte u isto vreme
Da je manjak sna povezan sa rizikom od niza zadravstvenih problema, pokazalo je više istraživanja. Međutim, ni previše spavanja nije dobro. Stručnjaci za spavanje često naglašavaju da je važno imati isti raspored spavanja i budnosti svakog dana. Neka istraživanja su otkrila da najstariji ljudi na svetu veoma redovno odlaze na spavanje i ustaju u isto vreme.
Izvori i stručne reference: www.everydayhealth.com, www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7431070/, www.medrxiv.org/content/10.1101/2022.12.22.22283853v1.full.pdf, www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0261561419300640 , www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0378512222001451, www.hindawi.com/journals/omcl/2017/7928981/, https://nyaspubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1749-6632.2009.04414.x?casa_token=g4ztHGkUmR0AAAAA:wX7QFmbA3h5jWVU277rNFjv56rLAlBHrU0LGsqhYQ6uVRYLepqHP8EO_VgCJjcWJbOxHBbaChjuSVoq_, www.science.org/doi/full/10.1126/science.aax9553, https://journals.sagepub.com/doi/pdf/10.1177/1948550620961589, https://psycnet.apa.org/record/2015-10764-001, https://jamanetwork.com/journals/jamanetworkopen/article-abstract/2783720, www.frontiersin.org/articles/10.3389/fnagi.2014.00134/full
